Izvor: Politika, 27.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masakrirana porodica Mišković
Zoran Nađ iz automatske puške usmrtio rođake Imra i njegove sinove Gorana, Zdenka i Bobana
NOVI SAD – Vrelo letnje veče u Vajskoj, u utorak, 25. jula ove godine, ostaće zauvek u pamćenju žitelja ovog sela u opštini Bač po četvorostrukom ubistvu.
Dogodila se tragedija kakva se ne pamti na ovim prostorima: otac i tri sina kao snoplje su jedan za drugim padali na ledini ispred jedne od trošnijih kuća u Ulici Pere Segedinca.
Nedaleko od njih još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva meštanina su se, pogođeni mecima iz automatske puške, srušila na zemlju. Ni njihove rane nisu bezazlene, ali, prema poslednjim informacijama, nisu životno ugroženi.
Epilog masakra zvanično su juče saopštili Sekretarijat unutrašnjih poslova u Novom Sadu i Okružni sud u ovom gradu, čiji je dežurni istražni sudija Nenad Simović obavio uviđaj na mestu tragedije.
Efikasnom akcijom pripadnika policije iz policijskih uprava u Novom Sadu i Somboru, policijske stanice u Odžacima, Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije i Specijalne antiterorističke jedinice, 26. jula uhapšeni su Zoran Nađ (31) i Franja Nađ (44), sin i otac iz Vajske, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo.
Kako preciziraju u policiji, preksinoć oko 20.20 časova, u Ulici Pere Segedinca, gde živi porodica Nađ, pred Zoranovu i Franjinu kuću došao je Imre Mišković (46), zajedno sa svoja tri sina – Goranom (22), Zdenkom (27) i Bobanom (18). Ove dve porodice su u bliskom srodstvu (osumnjičeni Zoran Nađ je, kako nezvanično saznajemo, pucao zapravo u svog teču i braću).
Prema policijskim izvorima, Miškovići su došli ispred kuće osumnjičenih "u nameri da se sa njima fizički obračunaju zbog neraščišćenih imovinskih odnosa u vezi s izdržavanjem osobe E. N. iz Vajske". Nakon kraćeg verbalnog sukoba, Zoran i Franja su pobegli u kuću, a Miškovići – Imre, Goran, Zdenko i Boban su pokušali da uđu za njima. Odmah potom, iz kuće je izašao Zoran Nađ i sa više hitaca pojedinačnom paljbom iz automatske puške marke ,,zastava" ubio Imra, Zdenka, Gorana i Bobana. Oni su prebačeni u Dom zdravlja u Baču, ali su lekari mogli samo da konstatuju smrt.
U neposrednoj blizini mesta tragedije zadesio se veći broj građana koji su pokušavali da odvrate Zorana od ovog čina, a neki od njih su i krenuli prema njemu. Tada je, međutim, on zapucao i u njihovom pravcu i teško ranio Željka J. (36) i maloletnog G. Ć. (12), obojica iz Vajske. Tom prilikom maloletni G. Ć. je zadobio ustrelnu ranu na grudima, dok je Željko J. znatno teže ranjen i nalazi se na Klinici za grudnu hirurgiju Instituta u Sremskoj Kamenici.
Posle masakra Zoran je zajedno sa ocem pobegao, ali su ih pripadnici policije pola sata posle ponoći pronašli u obližnjem naselju Deronje, u opštini Odžaci. Prilikom hapšenja kod njih je pronađena i oduzeta automatska puška kojom je počinjen zločin, pa će odgovarati i zbog krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.
Kako nas je obavestio portparol novosadskog SUP-a major Stevan Krstić, rad na rasvetljavanju svih okolnosti pod kojima se dogodila tragedija policija intenzivno nastavlja. Istražni sudija je za danas u novosadskoj Palati pravde zakazao saslušanje osumnjičenih, pa će posle toga, kako se očekuje, biti poznati i detalji krvavog događaja.
Kada je reč o osumnjičenom Franji Nađu, na primer, on se sumnjiči za isto krivično delo kao i njegov sin, iako nije pucao. Nezvanično, međutim, saznajemo da je Franja osumnjičen zato što je podstrekivao Zorana na krivično delo, a posle zločina ga je štitio.
Slavoljub Živković
--------------------------------------------------------------------------
Rafali zbog babine kuće
Vajska, Bač – U Vajskoj, selu sa oko tri i po hiljade žitelja, nadomak Bača. od utorka, 25. jula, vlada očaj i neverica da se u njihovom dosta složnom i bogatom mestu mogao dogoditi do sada nezabeležen zločin, i to među bliskim srodnicima. Mesto zločina je i dalje pod policijskim nadzorom, a u Vajsku neprekidno dolaze razne novinarske i TV ekipe želeći da proniknu u motive zločina.
– Moj brat Imre se uspešno sa svojim sinovima bavio prodajom sekundarnih sirovina, odnosno otpadom. Sa Zoranom i Franjom Nađom koji su radili isti posao, kao i sa rođacima, imao je dosta dobar odnos – vidno potresen priča brat i stric pobijenih Franja Mišković. – Te zlosrećne večeri su se našli da se dogovore ko će brinuti o njihovoj babi i kome će ostati njena kuća. Kad su počeli da se razilaze, Franja je isprovocirao moje i svađajući se doviknuo sinu Zoranu da donese pušku i pobije ih, što je ovaj veoma brzo i bez milosti učinio. Kad ga je ranjeni Imre molio za život, Zoran mu je prišao i pucao ponovo u njega, da ga dokrajči, kao što je učinio i sa mojim bratićima. Onda su pobegli u atar jer su se bojali osvete i potere za koju su mislili da ćemo organizovati mi Miškovići, kojih ima mnogo u Vajskoj. Pretila je opasnost da se neki naši rođaci osvete paleći kuće Nađevih, što bi preraslo u još veću tragediju. Moglo je da bude svega...
Iza Imrea Miškovića i njegova tri sina ostali su supruga Marija, tri snahe, šestoro unučadi i još nerođeno sedmo, koje nosi supruga najmlađeg ubijenog, osamnaestogodišnjeg Bobana.
– Mi Miškovići smo se za subotu, 29. jula, spremali za veliko veselje jer je trebalo da se oženi Zdenko, sin našeg brata Damira. U svatove je pozvano više od 700 rođaka i gostiju i pripreme su došle do samog kraja. Uz sve neophodno, naručena je tona raznih torti i kolača. No, od svega toga neće biti više ništa. Umesto u svatove, spremamo se za velike sahrane naših Imrea, Bobana, Gorana i Zdenka – rekao je drhtavim glasom Franja Mišković.
Svetozar Tomić
[objavljeno: 27.07.2006.]
