Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Avg.2022, 14:54
Masakr na Cetinju otvorio mnoga pitanja, a posebno dostupnost naoružanja
Masakr na Cetinju prošle sedmice užasnuo je Crnu Goru, ali je otvorio i mnoga pitanja. Dok i dalje traje istraga šta se zapravo desilo (i kako je naknadno ubijen i onaj koji je usmrtio desetoro i ranio šestoro ljudi) - javnost pokušava da shvati: kako je krvavi pir takvih razmera uopšte moguć? Pozadinu sličnih zločina, ukazuju stručnjaci, treba tražiti i u dostupnosti naoružanja.
Masovne pucnjave u Sjedinjenim Američkim Državama redovna su pojava. Tragediju poput cetinjske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Crna Gora ne pamti. U Srbiji višestruka ubistva videli su Velika Ivanča 2013. i Jabukovac 2007. godine. Stručnjaci tvrde: razlozi su višeslojni.
"Smatra se da se procenat izvršilaca dela protiv života i tela, koji boluju od neke mentalne bolesti, ne kreće više od 5 do 10 posto. Međutim, u populaciji izvršilaca ovakvih dela, taj procenat raste i do 30 posto. A drugi razlozi za to su dostupnost oružja, zatim, verski, politički razlozi, imamo terorizam", saopštila je prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu.
Dok motiv zločina podno Lovćena pokušavaju da rasvetle nadležni, napad vatrenim oružjem otvara pitanje posedovanja. Za lovačku pušku iz koje je pucao napadač je imao dozvolu.
Dozvolu da drže vatreno oružje građani Srbije, po zakonu, mogu dobiti samo posle detaljnih provera. Dokazuju, pored ostalog, da se protiv njih ne vodi krivični postupak, da nisu osuđivani niti u poslednje četiri godine kažnjavani za prekršaje javnog reda i mira, da imaju opravdani razlog, ali i da su zdravstveno sposobni.
"Zakon propisuje da lekarski pregled mora da se obnovi posle pet godina, a i sama dozvola nakon 10 godina", izjavio je Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
"Moramo da procenimo karakteristike ličnosti pre nego što dopustimo da imaju u posedu oružje", kazala je dr Ivana Stašević Karličić.
U zemljama regiona količinu oružja, nagomilanog iz prethodnih ratova, u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku ocenjuju kao značajan bezbednosni rizik.
"Podaci ukazuju da taj broj ide na 30 komada oružja na 100 stanovnika, da je to neki prosek, a u nekim državama, poput Crne Gore, procene kažu da je to čak i 40 komada oružja na 100 stanovnika, što je zaista velika, velika cifra", dodao je Petrović.
Stav stručnjaka je da treba uložiti dodatne napore u identifikaciji osoba sposobnih da počine zločin, te im ograničiti pristup oružju. U prevenciji izdvajaju i način medijskog izveštavanja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
