Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2016, 11:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Manjkavosti u suđenjima za korupciju"

Suđenja za korupciju u Srbiji nedovoljno su otvorena za javnost, a među slabostima ovog segmenta pravosuđa su i nedostatak provere stručnosti veštaka i upisnik za krivična dela koji daje pogrešnu sliku o rasprostranjenosti sistemske korupcije, izjavio je danas direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević.

"Mali je broj pravosnažnih presuda, to je bila ocena i pre nekoliko godina kada smo započeli ove aktivnosti (praćenje suđenja za korupciju), >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a vrlo je slično i danas. Međutim, određeni postupci se ubrzavaju, to je viđenje iz same sudnice - više ne čekamo po pola godine i godinu dana da bismo se pojavili pred sudom i pratili određeno suđenje već se to u kratkom roku zakazuje", rekao je Antonijević u razgovoru za EurAktiv i Betu.

Dodao je da je u prethodne tri godine, od kada je Jukom u okviru projekta objavio preporuke za efikasniji rad pravosuđa u borbi protiv korupcije, zakonski okvir poboljšan, usvojen zakon o zaštiti uzbunjivača, i da se krenulo ka jačanju nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaštva.

"Pored toga što možda treba biti i optimista ako gledamo zakonodavni okvir, negde kod primene uvek padamo na tom testu", naveo je direktor Jukoma.

On je potvrdio da i dalje postoji problem sa upisnikom za korupciju koji vodi tužilaštvo, za koji je u ranijim preporukama Jukoma navedeno ga je potrebno revidirati jer evidentira dela zloupotrebe službenog položaja preduzetnika, ali ne i sistemsku korupciju.

"Upisnici jesu izdvojeni kao problem s obzirom da se na taj način stvara pogrešna slika, odnosno statistika ne odgovara pravom stanju na terenu. Stvara se slika da ima mnogo više predmeta koji su vezani za manju korupciju, dok se pojedina krivična dela uopšte ne vode, vi ih ne vidite u sistemu kao koruptivna i na taj način se potpuno iskrivljuje slika", naveo je on.

Prema njegovim rečima, ovo bi moglo da predstavlja problem i za evropske integracije Srbije.

"Ako govorimo o evropskim integracijama, neophodno je da ovu sliku u potpunosti prikažemo, nećemo moći prikriti bilo šta od onoga što se dešava u sudnicama, mnogo više će se detalja tražiti o samim suđenjima i kao što se govori o 24 privatizacije, tako će se izabrati i oni predmeti koji će takođe biti praćeni od strane Evropske unije i tu Srbija stvarno mora unaprediti sve ono što pruža u borbi protiv korupcije", naveo je on.

Do sada nisu primenjene ni preporuke Jukoma o veštacima, da se kontroliše njihov rad, proverava stručnost, ali i da se podignu kapaciteti sudija i tužilaca, u ekonomskim i drugim znanjima, kako bi veštacima izdavali preciznije naloge.

"Donekle se radilo na tome sa Pravosudnom akademijom, ali još uvek nije dovoljno da bismo govorili o veoma efikasnim postupcima", naveo je on.

Antonijević je rekao da se obuke studenata za praćenje suđenja i sam monitoring organizuju da bi se poboljšala dostupnost podataka o suđenjima za javnost, a studentima obezbedilo praktično znanje.

"Sama ova aktivnost govori o tome da i sudovi moraju da budu mnogo otvoreniji za javnost. Javnost o predmetima ne treba da saznaje iz nemuštih napisa, mora se poštovati pretpostavka nevinosti, a to su sve neke stvari koje smo u prethodnom periodu, nažalost, videli u našim medijima", naveo je on.

Dodao je da su u medijima ređi slučajevi "profesionalnog novinarstva gde se sa mnogo pažnje prate određena suđenja", a mnogo više senzacionalizma i osuda koje nisu praćene stvarnom presudom u sudnicama.

"Mislimo da je javnost rada sudova u ovim postupcima izuzetno bitna, bitno je da sudije shvataju da su ipak pod lupom javnosti koja može pratiti način na koji se sudi u ovim krivičnim delima, i zbog toga smo se odlučili da sa studentima pravnih fakulteta u Srbiji započnemo ove aktivnosti, da sa njima razgovaramo ovoj temi, da njih obučimo da mogu da prisustvuju suđenjima, da prave izveštaje koji će biti kvalitetni i da na taj način i učestvuju u samom postupku", objasnio je Antonijević.

Saradnja sa fakultetima se razlikuje od ustanove do ustanove, rekao je Antonijević, dodajući da je Pravni fakultet u Nišu potpisao memorandum o saradnji i time omogućio studentima da im se prisustvo na obukama i praćenje suđenja računa kao deo nastave i predstavlja olakšicu u polaganju ispita.

"Nažalost, Pravni fakltet u Beogradu i pored spremnosti profesora da se zajedno sa nama ovim pitanjem bave nije želeo da potpiše memorandum, nekako su nam delimično zatvorili vrata. Ja se nadam da je to samo privremeno, iako profesori sa druge strane shvataju da je za studente korisno da učestvuju u ovim obukama, da izađu i iz okvira pravnog fakulteta i da na određeni način ovo pitanje ovde rešavaju", rekao je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...