Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2020, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjim akcizama do novih autobusa (AUDIO)
Mnogo prašine se podiglo oko toga kakvim se autobusima vozimo, a razlog je to što je nemačka policija u toj zemlji isključila iz saobraćaja poluraspadnut i neispravan autobus jednog srpskog prevoznika. Ako je za utehu, slučaj našeg krševitog autobusa izbačenog sa nemačkog autobana je izniman, iz sasvim prozaičnog razloga, objašnjava direktor u sremskomitrovačkom "Sirmijumbusu" Vladimir Vinš.
U našoj firmi odlučili smo da samo vozila proizvedena 2015, 2016. i 2017. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine saobraćaju u inostranstvo, kako ne bismo dolazili u situacije da nam se vozila kvare, kaže Vinš.
On dodaje da malo ko u Srbiji kupuje autobuse bez kredita ili lizinga. Kroz javno privatno partnerstvo sa Gradom Sremskom Mitrovicom definisana je dinamika nabavke novijih autobusa, a ojačane su i pozicije ka finansijeru, dodaje Vinš.
Starija vozila i bezbednost
"Vozila registrovana u Beogradu u proseku su malo starija od 13 godina, novosadska oko 16 godina, a najgore je u južnoj i jugoistočnoj Srbiji gde su ona u proseku starija od dve decenije", napominje Vučinić.
"Bez obzira na sve statistike prevoznike treba usloviti, ne samo godištem autobusa, već i time da vozila imaju najmanje euro 5 motore. Time bismo povećali ne samo bezbednost saobraćaja, već i kvalitet usluge jer autobusi novijih godišta, sem boljih tehničko-tehnoloških karakeristika, nude i mnoge pogodnosti putnicima", zaključuje Vučinić.
Ugovor sa Gradom garantuje nam određeni prihod po pređenom kilometru, što nam kod lizing kompanija obezbeđuje kredit za kupovinu novih autobusa, objašnjava Vinš.
Koliko god da se srpski autobuski prevoznici trude da u inostranstvo šalju novija vozila i time izbegnu enormne troškove, statistika je neumoljiva. Direktor Poslovnog udruženja "Panontransport" u Novom Sadu Mirko Vučinić tvrdi da se prosečna starost desetak hiljada autobusa Srbije kreće od 15 do 20 godina.
On dodaje da nije dobro što svake godine od oko 700 autobusa koji se prvi put registruju u Srbiji, svega je 100 do 150 novih vozila, dok su ostala polovna, a iz godine u godinu evidentan je i pad broja registrovanih novih vozila.
Kamen oko vrata legalnih prevoznika u vidu nelojalne konkurencije, bitno im umanjuje ekonomsku moć, a time i mogućnost obnavljanja voznog parka. U toj priči, prevoznici su kolateralni gubitnici, onaj najveći je – država, upozorava Vučinić i dodaje da bi smanjenje akcize na dizel gorivo napunilo budžete i države i prevoznika.
"Smanjenjem akcize, odnosno povećanjem iznosa refakcije isključivo za legalne prevoznike bilo bi omogućenoo da ti prevoznici usmere ovaj novac u nabavku novih autobusa, dok bi nelegalni prevoznici postali nekonkurentni i skuplji na tržištu", objašnjava Vučinić.
On precizira da bi refakcija ili, srpski rečeno povraćaj, novca po litru dizela umesto sadašnjih devet, trebalo da bude oko 18 dinara. To bi nelegalne prevoznike učinilo dovoljno nekonkurentnima da pređu u legalnu zonu, a legalni prevoznici punili bi rezervoare u Srbiji, umesto u susednim ili zemljama širom Evrope. Deo novca bi, van sumnje, uložili i u obnovu voznog parka jer znate i sami, nema skuplje rabote od održavanja raspalih vozila.
Emisiju "Biznis kompas" možete u celosti poslušati OVDE
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
