Izvor: Politika, 11.Okt.2015, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje poginulih na srpskim putevima
Stroge kazne za brzu vožnju i pijanstvo, ali i brže izvršenje manjih novčanih kazni za lakše prekršaje, verovatno su razlog smanjenja broja poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Prekršajni apelacioni sud upravo je prikupio i obradio podatke Agencije za bezbednost saobraćaja, koji govore da je za poslednje 33 godine u Srbiji na drumovima stradao čitav jedan gradić od 39.473 stanovnika.
Precizna evidencija o saobraćajnim nesrećama u Srbiji vodi se od 1981. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a pre toga nema pouzdanih podataka.
– Ukupan broj poginulih na putevima u Srbiji od 1981. do kraja 2014. godine je 39.473, što je apsolutno neprihvatljivo. Poređenja radi, u majskim poplavama prošle godine, kada je uništeno na hiljade stanova i kuća, stradala su 54 građanina, ne svojom krivicom već usled prirodne katastrofe biblijskih razmera. Međutim, u saobraćaju je čovek taj koji svojim neodgovornim postupcima i nepoštovanjem zakona i propisa ugrožava sebe, ali i druge ljude – kaže Aleksandar Ilić, portparol Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu.
Podaci ukazuju da se i broj nesreća i broj poginulih i povređenih smanjuje iz godine u godinu. Sud vodi evidenciju od 1997. godine, kada se dogodilo čak 67.989 saobraćajnih udesa. Prošle godine, međutim, broj nesreća u Srbiji bio je upola manji – 34.077.
U sudu ističu da najveću zaslugu za smanjenje nesreća i poginulih ima Uprava saobraćajne policije, koja na našim putevima direktno sprovodi kaznene odredbe iz Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o prekršajima.
– Sa novim izmenama i dopunama Zakona o prekršajima i novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja, koji su u pripremi, biće obezbeđeni mehanizmi koji će omogućiti da počinioci najtežih prekršaja budu odmah procesuirani i najstrože kažnjeni. Oba zakona bi trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri najkasnije početkom 2016. godine – kaže Ilić.
Uprava saobraćajne policije je tokom prvih šest meseci 2015. godine procesuirala čak oko 300.000 saobraćajnih prekršaja, što je za 56 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić, podsetimo, izneo je prošle nedelje podatak da je naplata od najtežih saobraćajnih prekršaja porasla sa 30 na 40 miliona evra godišnje. Reč je o velikom prekoračenju brzine, pijanstvu, vožnji bez dozvole i drugim teškim prekršajima za koje se izriče novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara. Pijanstvo i prebrza vožnja su i najčešći uzroci saobraćajnih nesreća sa najtežim posledicama.
Svaka nesreća na putu zapravo počinje prekršajem. Svi prekršaji ne mogu biti registrovani i otkriveni, jer najčešće prolaze bez posledica. Međutim, kada usled prekršaja dođe do saobraćajne nesreće, onda je reč o krivičnom delu, koje je u nadležnosti redovnog suda.
Prekršajni sudovi u Srbiji na svakih 45 sekundi prime novi zahtev za pokretanje postupka. Od marta 2014. godina, kada je počela primena novog Zakona o prekršajima, izrečeno je toliko zaštitnih mera zabrane upravljanja motornim vozilom da, kada se sve saberu, traju ukupno 24 veka (tačnije 2.441 godinu). Naplaćeno je 39,3 miliona evra novčanih kazni i sudskih troškova, koji odlaze direktno u državni budžet.
