Izvor: Politika, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje kazne za saradnike
Delimični oprost grehova mnogo je pravednije zakonsko rešenje, smatraju autori studije o organizovanom kriminalu u Srbiji
Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji treba da stupi na snagu 1. januara iduće godine, izmeniće položaj svedoka saradnika u našem pravosudnom sistemu. Umesto dosadašnjeg potpunog oslobađanja od krivične odgovornosti, saradnici tužioca, koji priznaju sve svoje grehove i pomognu u dokazivanju krivice svojih saučesnika, biće i sami proglašeni krivima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Sud će im odmeriti zatvorsku kaznu koja sleduje za ono što su učinili, a zatim izricati polovinu te kazne, kao privilegiju koju su stekli priznanjem. Ovaj zakon, međutim, predviđa i mogućnost potpunog oslobađanja od kazne.
Grupa naših i italijanskih pravnih stručnjaka, koja je u saradnji sa Institutom za uporedno pravo i organizacijom „UNICRI”, nedavno objavila studiju „Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji”, smatra da trenutno stanje svesti u našem društvu nije takvo da bi se moglo prihvatiti potpuno opraštanje krivice. Oni predlažu da se, umesto zakonske odredbe koja predviđa eventualno i potpunu aboliciju, uvede umanjenje kazne i do 90 odsto.
To bi značilo da svedok saradnik, koga sud proglasi krivim i osudi na 10 godina zatvora, bude faktički osuđen na pet godina, dok mu se izuzetno kazna može umanjiti na samo jednu godinu iza rešetaka. Autori ove studije smatraju da bi značajno umanjenje, ali ne i potpuni oprost krivice, moglo postići efekat da se takvom svedoku saradniku više veruje.
– Ne treba biti mnogo pronicljiv, pa zaključiti da bi jedan težak kriminalac, počinilac najtežih krivičnih dela, uvek bio spreman da laže samo da bi se oslobodio kazne – kaže se u studiji.
Autori ovog projekta predložili su da u ZKP-u preciznije bude određeno ko su osobe koje ne mogu dobiti status svedoka saradnika. ZKP predviđa da to ne može biti „lice za koje postoji osnovana sumnja da je samo ili sa drugim licima, ali uz znatan doprinos, organizovalo kriminalnu grupu”.
Potpisnici studije ocenjuju da je sa aspekta pravde i morala sasvim primereno da počinioci najtežih krivičnih dela, kao što su teška ubistva ili genocid, ne mogu dobiti status svedoka saradnika, što bi bio osnov za oproštaj polovine, ili čak čitave kazne.
Oni predlažu da se toj odredbi doda još jedna, koja bi glasila: „Svedok saradnik ne može biti ni lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina”.
Institut svedoka saradnika u našem pravnom sistemu postoji od 2002. godine, kada je donet Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Prvi svedok saradnik u istoriji Srbije bio je Ljubiša Buha, zvani Čume. U procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, taj status dobio je Buha kao i još trojica članova nekada najmoćnijeg kriminalnog klana u zemlji Dejan Milenković Bagzi, Miladin Suvajdžić i Zoran Vukojević. Svedok saradnik bio je i Nenad Šare u procesu za ubistvo Ivana Stambolića.
Dvojica svedoka saradnika saslušana su na suđenju za ratni zločin na poljoprivrednom dobru „Ovčara”. U svim ovim slučajevima, advokati su uporno postavljali pitanje kredibiliteta i tačnosti iskaza ovih ljudi, ali su njihova imena ipak brisana sa optužnica, dok je sud donosio takozvane odbijajuće presude.
Od samog početka, uvođenje svedoka saradnika izazvalo je dileme i podeljena mišljenja, jer naše društvo nije bilo spremno da se, zbog interesa otkrivanja nekog krivičnog dela, nekom ubici oprosti ono što je uradio. U javnosti se otvoreno sumnjalo u razne manipulacije i zakulisne igre između tužilaštva i mafije.
Autori studije smatraju da će novim zakonskim rešenjem biti otklonjene moralne dileme, jer će i sud i javnost više verovati onome ko pristaje da bude kažnjen i da odsluži svoju makar i umanjenu kaznu, nego kriminalcu koji svojim iskazom kupuje slobodu.
D. Čarnić
[objavljeno: 18.02.2008.]
