Izvor: Politika, 28.Okt.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malović u Briselu: Srbija nije utočište mafije
U našoj misiji u Briselu radiće osoba koja će se baviti pravosuđem i održavaće kontakt sa evropskim institucijama. To će biti naročito značajno kada otpočnemo pregovore o članstvu i kada otvorimo poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe, kazala ministar pravde
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – Srbija neće biti utočište organizovanom kriminalu i neće biti utočište mafijama. Mi imamo volje, snage i kapaciteta da se protiv toga borimo. Imamo zakone >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i institucije za borbu protiv organizovanog kriminala i oduzimanje imovine stečene kriminalom. Što je najvažnije, imamo političku volju za to, kazala je juče u Briselu ministar pravde Snežana Malović u obraćanju učesnicima međunarodnog skupa „Mere protiv organizovanog kriminala i korupcije na Balkanu”, koji su organizovali Vlada Srbije i NVO„Prijatelji Evrope”.
Više desetina učesnika, među kojima su bili mnogi ambasadori, poslanici EP, službenici Interpola, Evropola, Euleksa, tužioci i sudije, predstavnici EU, NVO i novinari, složili su se da organizovani kriminal ima interkontinentalni karakter i da borba protiv njega zahteva snažnu međunarodnu saradnju. Snežana Malović istakla je da je razvijanje međunarodne pravne pomoći prioritet u toj borbi.
„Otvorili smo mnoga važna pitanja i kroz temu organizovanog kriminala se dotakli pitanja reforme pravosuđa, regionalne saradnje i saradnje sa Haškim tribunalom. U našoj diplomatskoj misiji u Briselu radiće osoba koja će se baviti pravosuđem i održavaće kontakt sa evropskim institucijama. To će biti naročito značajno kada otpočnemo pregovore o članstvu i kada otvorimo poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe”, kazala je Malović.
Tim Džuda, novinar „Ekonomista” i jedan od voditelja otvorio je debatu pričom o Darku Šariću i švercu kokaina. „On dolazi iz Crne Gore, ima pasoše Srbije i Slovačke, na meti je policije u Srbiji i Argentini. Njegovi prijatelji imaju kompanije na Maršalskim ostrvima, a novac prebacuju u Evropu preko banaka na Kipru, u Holandiji i Lihtenštajnu. Svedok priče o tim novčanim transakcijama nedavno je ubijen u Kotoru. Pitam kako čovek iz malih Pljevalja može da bude na čelu nečega što je tako veliko da pokriva i povezuje ogromnu teritoriju”, kazao je Džuda.
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević rekao je da Srbija više nije pretnja za bezbednost i potvrdio da je postupak protiv Šarića u toku. On je upitao – da li je Srbija tržište za dve i po tone kokaina koliko je zaplenjeno u Južnoj Americi. Tužilac je ocenio da je ta droga bila namenjena tržištu zapadne Evrope i da upravo zbog toga međunarodna saradnja predstavlja prioritet.
Sonja Liht obratila se u ime „Beogradskog fonda za političku izuzetnost”, suorganizatora debate, i istakla da „borba protiv organizovanog kriminala i korupcije zahteva angažman celog društva i rad sa mladima”. Ona je navela da mediji i civilno društvo podržani političkom voljom treba da pomognu ljudima da shvate da su ratni zločini i organizovani kriminal povezani, ali da mediji ponekad rade u korist kriminalaca.
Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, rekla je da nije za to da se o osobama koje nisu osuđene polemiše javno i istakla da je u Srbiji na delu ozbiljna borba protiv kriminala. Ona je ocenila da je podrška javnosti za obračun sa organizovanim kriminalom posle 2003. godine bila veoma značajna i navela da su izrečene presude u više od 1.000 predmeta.
Zoran Taler, poslanik EP iz Slovenije, ocenio je da su svi aspekti borbe važni, ali da treba reći da izvor kriminala i korupcije na Balkanu leži u politici. „Pogledajte samo satove na rukama nekih premijera. To su satovi koji koštaju po 300.000 ili 400.000 evra. Tu nije problem u zakonu nego u mentalitetu, koji podstiče nepotizam. Na Balkanu i dalje važi da je čovek budala ako se nije obogatio dok je bio na položaju. Za neke je ulazak u politiku zapravo investiranje u biznis. Verujem da svi koji žive na tim prostorima znaju o čemu govorim”, kazao je Taler.
Prema rečima Katrin Bolc, savetnika u Interpolu, ništa ozbiljno neće moći da bude učinjeno dok policajci iz različitih država ne budu sedeli i radili zajedno. „Putevi droge se menjaju, a Šarići su svuda. Policije moraju da rade zajedno. Primer za sve treba da bude saradnja policija Srbije i Hrvatske koja je sjajna. Svi treba da učimo od Srbije i slučaja Šarić”, kazala je Bolc.
Međunarodne konvencije postoje, kao i dobri pojedinačni primeri saradnje, ali policijska saradnja još poznaje granice koje su nepoznate kriminalcima, jedan je od zaključaka debate. Razlog za to je, kako se čulo, nedovoljno međusobno poverenje neophodno za razmenu važnih informacija.
Vladimir Jokanović
objavljeno: 29.10.2010.
