Izvor: Politika, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMS udar na sudiju
Nata Mesarović, predsednica veća koje sudi za atentat na Zorana Đinđića dobila preteće poruke. – SMS i MMS poruke mogu da se šalju i putem Interneta tako što korisnik koji želi da pošalje poruku ode na određeni sajt, otkuca njen sadržaj i pošalje je na željeni broj – kaže Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta
Nata Mesarović, predsedavajući sudija u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, saopštila je juče da je dobila pretnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su joj, u vidu MMS poruka, na mobilni telefon poslale nepoznate osobe. Ne precizirajući o kakvim pretnjama je reč, sudija Mesarović je javno zamolila da se veću omogući da radi svoj posao.
– Bila sam uznemirena slanjem više MMS poruka na službeni mobilni telefon. Ne mogu da kažem da sumnjam na bilo koga. Nadležni rade svoj posao. Molila bih sve koji i posredno imaju uticaja da puste sud da okonča ovaj postupak – saopštila je Nata Mesarović.
Kako saznajemo u izvorima bliskim Specijalnom sudu, pretnje upućene sudiji Mesarović veoma su ozbiljne. Sudija Mesarović već je dobijala izvesne "poruke" u vreme dok je veću predsedavao prethodni sudija. Tada su joj nepoznate osobe pred vratima stana ostavile crvene ruže, inače simbol JSO, čiji je bivši komandant Milorad Ulemek Legija prvooptuženi u ovom predmetu.
Na suđenju se juče moglo čuti da je Biljana Kajganić, bivši advokat Dejana Milenkovića Bagzija, svedoka saradnika, podnela krivičnu prijavu protiv sudije Nate Mesarović. Prijava je u vezi sa saslušanjem Milenkovića pred Specijalnim sudom, ali detalji nisu saopšteni.
– Želim da vas obavestim da sam na zahtev okružnog tužioca u Beogradu poslala transkripte sa saslušanja Milenkovića povodom krivične prijave advokata Biljane Kajganić protiv mene, zbog kršenja zakona od strane sudije. Ipak, čudi me da je okružni tužilac od mene tražio te transkripte. Zadovoljna sam što je okružni tužilac tako pokazao da niko nije nedodirljiv, što mu je inače i obaveza, pa neka počne sa ovim predsednikom veća – kazala je u blago ironičnom tonu sudija Nata Mesarović.
Za sada nije poznato šta se navodi u prijavi Biljane Kajganić protiv sudije Mesarović. U sudu kažu da najviše čudi neuobičajena reakcija okružnog tužioca koji je pokazao začuđujuću ažurnost kada je od sudije, koja je tom prijavom osumnjičena, zatražio transkripte sa saslušanja Dejana Milenkovića, kako bi proverio navode prijave Biljane Kajganić.
Sudsko veće, inače, ove sedmice treba da saopšti odluku povodom predloga da se u sudnici kao dokaz pusti audio zapis i pročitaju transkripti prisluškivanog razgovora Milenkovića i Kajganićeve, u vreme dok je on bio u bekstvu u Grčkoj. U tom razgovoru, kako je objavio nedeljnik "Vreme", Kajganićeva je nagovarala Milenkovića da lažno optuži svedoka saradnika Ljubišu Buhu Čumeta za ubistvo Momira Gavrilovića, kako bi i on dobio status svedoka saradnika.
Na suđenju je juče saslušan Vladimir Miomanović, bivši načelnik Odeljenja za kriminalističku tehniku beogradskog SUP-a. On je rekao da je ekipa tog odeljenja 17. marta 2003. godine, tokom dopunskog uviđaja u kancelariji broj 55 zgrade u Ulici admirala Geprata, odakle je pucano na Đinđića, u vratancima kaljeve peći našla opuške cigareta marke "davidof". Sudija Mesarović pročitala je Miomanoviću izveštaj sa njegovim potpisom od 15. marta iste godine, u kojem, pored ostalog, piše da su ti pikavci već tada bili nađeni.
Od Miomanovića je zatraženo da objasni ovo neslaganje u datumima, a on je izjavio da je najverovatnije greška u datumu. Miomanović je rekao da su stručnjaci iz Vizbadena obavili uviđaj u toj kancelariji 13. marta. Bez objašnjenja je ostao i datum 14. mart na Miomanovićevom izveštaju u kome piše da su stručnjaci iz Vizbadena, sa sobom u Nemačku, poneli delove projektila i – tri opuška.
Svedok Predrag Korać, član tima koji je 17. marta 2003. godine obavio dopunski uviđaj u kancelariji broj 55, izjavio je da su vrata te prostorije pre njihovog dolaska bila zaključana i zapečaćena policijskim pečatom.
Opušci su ranije pripisivani Zvezdanu Jovanoviću, optuženom da je pucao u Đinđića, ali su stručnjaci iz Vizbadena utvrdili da na njima nema njegovih DNK tragova. Jovanovićev branilac Nenad Vukasović ocenio je da je Miomanović lažno svedočio kako bi pokrio policijsko podmetanje dokaza protiv njegovog klijenta.
Dorotea Čarnić
--------------------------------------------------------------------------
Pretnja sudiji iz sajber prostora
Pošiljaocu poruke sudiji Nati Mesarović, predsedavajućoj veća u procesu za atentat na premijera, preti do pet godina zatvora
Pretnje koje su putem MMS-a upućene sudiji Nati Mesarović, koja predsedava sudskom veću u postupku protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, prema nezvaničnim informacijama upućene su sa telefonskog broja čiji je korisnik upravnik Centralnog zatvora Miroslav Micić. Poruka, međutim, kako je objavila Televizija B92, nije poslata sa njegovog mobilnog telefona već je zloupotrebom kompjuterskog softvera poslata sa nepoznate lokacije. Policija i BIA intenzivno istražuju ko je i na koji način zloupotrebio softver, kao i odakle je poslata poruka.
– Za razliku od SMS-a, kojim se prenose tekstualne poruke sa jednog na drugi mobilni telefon, MMS-om pored teksta, može da se prenese i slika ili zvuk – objašnjava za "Politiku" Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta. – I SMS i MMS poruke mogu da se šalju putem Interneta tako što korisnik koji želi da pošalje poruku ode na određeni sajt, otkuca njen sadržaj i pošalje je na željeni broj. Poslata poruka potom dolazi do računara koji se nalazi kod mobilnog operatera. Sadržaj poruke se pretvara u oblik koji može da bude isporučen na mobilni telefon primaoca.
Prema Markovićevim rečima, mobilni operater čiji korisnik je primio poruku mogao bi da utvrdi, ali ne sa potpunom sigurnošću, odakle je poruka došla, ali ne i ko ju je poslao.
Ukoliko se otkrije osoba koja je sudiji Nati Mesarović poslala poruku, ona bi mogla da se nađe na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu koji je formirao Odeljenje za visokotehnološki kriminal. Prema zakonu, koji reguliše ovu oblast, u visokotehnološki kriminal spadaju krivična dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo njihovih izvršenja javljaju računari, računarske mreže, podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.
Pod proizvodima u elektronskom obliku, posebno se podrazumevaju računarski programi i autorska dela koja se mogu upotrebiti u ovakvom obliku. Odeljenje će "pokrivati" i krivična dela iz oblasti falsifikovanja i zloupotreba platnih kartica. Zaprećene kazne za krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala kreću se od novčanih do kazni zatvora u trajanju do deset godina.
Prema rečima "Politikinog" sagovornika upućenog u visokotehnološki kriminal, koji je zbog delikatnosti celog slučaja želeo da ostane anoniman, u zakonu se navodi da će osoba koja sudiji ili tužiocu na ovaj način preti silom, a to se dokaže na sudu, može izreći kazna od šest meseci do pet godina.
– Nezahvalno je govoriti o eventualnom krivičnom delu i njegovim sankcijama s obzirom na to da mi nije poznat sadržaj pretnje upućene sudiji Nati Mesarović. Ovakav način pretnje mogao bi da se svede pod krivično delo sprečavanja službenog lica u vršenju službene radnje – rekao je naš sagovornik.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 20.02.2007.]
