Izvor: Kurir, 21.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MAFIJAŠKA IMOVINA
Po novom zakonu o oduzimanju imovine, mafijaši će morati da dokažu kako su se obogatili, kaže portparol specijalnog tužioca Tomo Zorić
BEOGRAD - Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom srpski poslanici imaće priliku da usvoje već u martu. Trenutno su u njegovoj pripremi angažovani predstavnici iz ministarstava policije i pravde, tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine, kao i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu.
Još februara 2006. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << specijalni tužilac Slobodan Radovanović upoznao se u Italiji sa primenom njihovog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pa je nakon toga i pokrenuo inicijativu da se i u Srbiji donese takva zakonska mogućnost. Tomu Zorića, portparola specijalnog tužioca, pitamo o trenutnom stanju u našem zakonodavstvu u vezi s tim pitanjem.
- Naši zakoni nisu dovoljni, jer se po njima može oduzeti samo ona imovina iz konkretnog krivičnog dela koje je dokazano pravosnažnom presudom. Zato je odlučeno da se u naš zakon ugrade dva važna mehanizma. Prvo, da se utvrdi nesrazmera između regularnih prihoda osumnjičenog i njegove imovine. Drugo, prebacivanje tereta dokazivanja porekla imovine na osumnjičenog. Jednostavnije, neka on dokaže kako se obogatio ako nigde zvanično nije radio.
Do sada se ovakav zakon za efikasno suzbijanje kriminala najkonkretnije ispoljavao u Italiji. Najpoznatiji je primer italijanskog sudije Đovanija Falkonea, koji je prvi primenio ekonomsku analizu zločinačke organizacije upoređujući je direktno sa kriminalnim preduzećem. On je isticao da ni maksimalne zatvorske kazne mafijašima neće uzdrmati njihov sistem, jer posle njih, kako praksa pokazuje, dolaze još drskiji, već im treba oduzeti veliko kriminalno bogatstvo i tako ih rasturiti.
To je ipak Italija, sa svim svojim specifičnostima. Tomu Zorića, koji je i savetnik republičkog javnog tužioca za medije, pitamo koji su glavni efekti koji se očekuju od oduzimanja imovine stečene kriminalom.
- Svakako veliki, najpre preventivni, jer većina ima korist kao motiv kad čine krivična dela. Tako bi se sprečavalo i ubacivanje „crnih“ para u legalne tokove. Zatim, lakše bi se raskrinkavale vođe kriminalnih organizacija i podržao bi se moralni princip da niko ne može imati koristi od kriminala. Mi, naravno, ne moramo prepisivati italijanski model, već ga treba prilagoditi našim specifičnostima i vrednostima - objašnjava Zorić.
Takvi zakoni, inače, prema evropskoj praksi za proveru porekla nezakonito stečene imovine, obuhvataju proteklih 12 godina, kao u Irskoj, ili tri godine više, kao u Velikoj Britaniji. U našem slučaju, kako nezvanično saznajemo, taj period će ipak biti dvostruko kraći, mada to nije konačna odluka jer se radna verzija zakona očekuje krajem decembra. [ antrfile ]
MOGUĆ I BELGIJSKI MODEL
U radnoj grupi koja priprema zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, kako saznajemo, moguće je i da će preovladati mišljenje da kod nas ipak treba primeniti belgijski model, ne italijanski. Naime, belgijska varijanta nije toliko stroga, navodno daje manju mogućnost eventualne zloupotrebe i više je „demokratski model“, jer, kako tvrde, u Srbiji mafija nema toliko razrađene mehanizme, dugu tradiciju i raširenost kao što je to slučaj na Apeninskom poluostrvu.
