Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Avg.2017, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ludnica kao poslednji bastion slobode"

Reditelj Goran Marković rekao je danas da pre snimanje filma "Slepi putnik na brodu ludaka" nije ništa znao o Petru Kočiću i da mu je bila vrlo inspirativna priča velikog pesnika koji umire u ludnici, te da je prikaz ludnice kao poslednjeg bastiona slobode kopča sa današnjim trenutkom.

Vule Žurić je za scenario filma "Slepi putnik na brodu ludaka" o poslednjim danima Petra Kočića u ludnici, upravo dobio drugu nagradu na 41. Festivalu filmskog scenarija, a Marković kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je on sam imao mnogo prohteva i sumnji da bi se ispostavilo da je Žurić odličan dramski pisac i scenarista.

Reditelj je na konferenciji za novinare u Vrnjačkoj Banji priznao da ne voli da radi biografske filmove jer tu faktografija diktira dramski siže, ali je Žurić pokazao veliku maštovitost između onoga što su istorijski izvori i onoga što je Marković tražio od njega.

Marković je primetio da je ludnica vrlo filmična i dramski nabijena, ali da nisu mogli da snimaju u Doktorovoj kuli na Guberevcu, gde je Kočić i preminuo, jer se ta zgrada raspada.

"Ta zgrada na Guberevcu još postoji, podigao je knez Mihailo, jedna je od prvih građenih u evropejskom stilu u Beogradu, ali se raspada. Na patosu smo pronašli lekarska nalaze, istorije bolesti. Šokantno je da se jedna takva kulturna zaostavština prvog reda u centru Beograda raspada i niko ništa ne čini", primetio je Marković.

Reditelj je kazao da nesvesno mikrostrukturama u vidu institucija (bolnica, škola) predstavlja makrostrukture, što je počeo još od "Specijalnog vaspitanja" i primetio da grupa ljudi zatvorena u prostoru koji ograničava omogućuje da se jako dobro razviju stvari koje inače nisu vidljive i koje mogu da dobiju izrazitiji dramski oblik.

On je istakao da je odrastao u socijalizmu kada nije bilo dozvoljeno baš ves otvoreno govoriti iako su bile uobičajene aluzije, metafore i prisetio se da kada je prikazao film "Variola vera" na Univerzitetu Kolumbija i rekao studentima da je to zapravo film o bolesnom društvu, koje počinje da se raspada, oni to nisu shvatili, dok su ljudi kod nas bili naviknuti da čitaju drugi nevidljivi sloj priče.

"U ovom filmu ludnica je poslednji bastion slobode. Guberevac je u tom trenutku bio poslednji pedalj slobodne teritorije u Srbiji. Vlada i vojska su bili van zemlje, koja je bila okupirana, a unutar duševne bolnice je postojalo nešto što oni nisu mogli da kontrolišu i tu je tinjao slobodarski duh", ocenio je Marković.

Najveći paradoks je, prema njegovim rečima, da ludnica predstavlja zrno slobode i to je, kako je rekao, osnovna stvar koja ga je privukla.

"To je kopča sa ovim vremenom gde više ne postoji ništa što bi se moglo reći da je zreo razum, pa je onda nešto što je negativ zdravog razuma klica slobode", primetio je Marković.

Žurić, kome je ovo prvi scenario, rekao je da su glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić i Marković došli na ideju na osnovu njegove priče koja je objavljena u knjizi "Gavrilo Princip" o čuvenom događaju koji se nije desio - da Bora Stanković, veliki prijatelj i kum Petra Kočića, nije otišao da ga poseti u njegovim poslednjim danima.

"A to je nastalo na osnovu teksta koji sam pročitao, teksta Milana Jovanovića Stojimirovića, poznatog publiciste, koji je imao tu privilegiju ili nesreću da bude uz Kočića poslednjih dana. To su samo podaci, nije postojala priča, trebao nam je sukob, pa sam tako u memoarima doktorke Slavke pronašao Kostu Hermana koji je vodio čudnu vrstu rata sa Kočićem u Sarajevu", objasnio je Žurić.

On je dodao da su svi pacijenti osim Arse Lorda istorijski likovi i o njima postoje podaci, a na Markovićevu ideju uveden je veći broj ženskih likova.

Žurić je rekao da je naišao na više informacija o samoj bolnici nego o Kočiću, ali i primetio da je tada postojala "vera u zapis" za razliku od današnjeg trenutka gde sve "brzo leti, nema pravih vesti, sve su komentari".

Film, snimljen u produkciji RTS-a, bioskopsku premijeru je imao na Festu, nagrađen je u Soputu, a predstoji prikazivanje u Nišu, Leskovcu, Torontu, Montraelu, Čikagu, Vankuveru, a postoje dogovori i za učešće na festivalu u Kaliforniji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...