Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2015, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Televizija
Po sećanju se zaista hoda kao po mesečini, mislim da je moja baba jednom videla žive slike, ali sam to čuo znatno pre nego što će proraditi naš bioskop, i nisam je pitao o čemu su bile slike, ko ju je vodio, gde je bila istorijska projekcija... Otac i mati su kao gosti tetka Novke i tetka Nade gledali u Beogradu i u Novom Sadu „Mihaila Strogova" i „Prohujalo sa vihorom", ja sam treće koleno u povesti sedme umetnosti.
Da. Imali smo bioskop, ali nas je od prvog televizora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << - koji će, gle, pripasti vatrogasnom društvu - delilo još dobrih nekoliko godina, niko to još nije video, kao što niko od nas nije bio na nekom gradskom stadionu, ali smo čuli da izvesni Manojlo ima televizor, i gleda fudbal na njemu, pa koliki su fudbaleri, zanimali smo se, misleći da televizijski gledalac vidi uvek istu sliku, kao i onaj ko je kupio kartu za Stadion JNA, pa tako, kao figura iz neljutisečoveče, ili kao pijun u šahu; jedne noći smo se kolektivno prišunjali Manojlovoj kući u nadi da špaletne nisu besprekorno zatvorene i da ćemo kroz prozor videti makar parče zelenog tepiha, da li su igrali „Atletiko" i „Vojvodina"?... Mali sokak snom mrtvijem spava, samo se kod Manojla izdaleka žuti jedan prozor, gleda prenos, ali mu se ne mogasmo pridružiti: neprozirna zavesa boje ludaje savršeno je dihtovala.
Prvi televizori pokrenuli su iznova iskonsko pitanje istine i laži. Novinama se bezrezervno verovalo, ali na televiziji si imao i vesti, koje isto behu sve do jedne istinite, ali si imao si drame, filmove, žanr koji je ličio na priredbe našeg mesnog pozorišta, gde se znalo da to naši izigravaju, ono nije revizor, nego Stojan Šljivar, mladoženja je Miladin Krstin...
Baba Meli njena deca kupila televizor, bila je pismena i pametna žena, ali nije uspevala da pročita sav subtitle, čitala je prvi red, a komšinica, tek nešto mlađa od nje, čitala je istovremeno drugi red, te je praćenje filmova ličilo na mrmorenje u nekoj sekti, ali to su bila tehnička pitanja. Dođe u dramskom zapletu do poljupca među protagonistima, baba Mela ni pet ni šest: „Jesu ovi venčani?!" – „Nisu", kaže njen unuk Dule, iako nije ni pratio fabulu – gledateljka odmah ustaje i odlazi u kujnu.
Možda istog tog leta odlete Amerikanci na Mesec, mislim da je bilo leto, pa dalek je to put da bi se neko zaputio usred zime, bude i direktan prenos istorijskog događaja, kad ti baba Mara (udovica dedinog brata Mile, otac joj se zvao Loga, u koji nepovrat odoše tolika imena?) koliko sutradan ispolji iskrenu nevericu u najveći korak čovečanstva! -„Vidio sam svojim očima!", reći će joj budući trudbenik tiska. - „Pa šta ako si vidijo, to ne mora, a i ne može da bude istina! To su samo snimili, ko zna di!" – „Religija je opijum za narod", navrle su mi same od sebi Lenjinove reči; voleo sam baba Maru, i žalio sam što je vera drži u zatucanosti; tek u poslednjih nekoliko godina shvatam koliko sam bio lakoveran, nadmen i smešan: pa nije li takav spektakl zaista lakše lažirati nego izvesti?! Prenos sa Meseca! Pa to je priredba, kao i kad naši daju „Ožalošćenu porodicu", samo što je ovo kobajagi na nebu!
Moje junakinje nisu dočekale „Farmu", „Parove" i „Velikog brata": da su duže živele, poplava rijalitija morala bi još da čeka.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
