Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2017, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Lopataš

Završio sam možda drugi razred osmoljetke kad smo počeli da pečemo ciglju, govorim „mi“ jer sam bio lično prisutan od prapočetka, otkad su majstori iz daleke i nezamislive Srbije došli da na Selištu odaberu zemlju od koje će praviti smesu i njome puniti kalupe, pa sve do trenutka kad je sa furune svečano ljuštena košuljica pod kojom su se pojavile prve, nedopečene ciglje zvane paprika. Potom smo naišli na zadovoljavajuće debeo sloj dobro pečenih primeraka, da bismo preko jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sloja poluskamenjenih cigalja, još upotrebljivih, ali delimično iskrivljenih ili napuklih, došli do monolitne kamene skulpture, visoke dva metra i nešto manjeg prečnika, koja se zvala medved i koja je na mestu ciglane ostala još dugo vremena kao spomenik kolektivnom pregnuću i postignuću. Pečenje cigle zahtevaće barem jednu celu dopisnicu, kao što traži celog čoveka, i kao što traži celo bogovetno leto, a ja ću se prisetiti jednog od protagonista, komšije Steve Venskog zvanog Lopataš.

Krupan i dobroćudan, bio je dobar domaćin, ali ipak sklon više društvu, šali i kapljici nego prekomernom izgaranju na poslu; za privrženost alkoholu krivio je ondašnju medicinu. Od nekoga iz jekavskog govornog područja preuzeo je uzrečicu „vjere ti Božije", i njome garnirao svoju istoriju: „Dobio sam na pluća kav dete, lekova nema, nego jaka rana i čaša vina svaki dan, ja, vjere ti Božije, kasnije pojačam dozu, opasnost od bolesti prođe, al ja već uzeo maha, vjere ti Božije, i nema natrag..."

Nisam znao da će mi deda Steva biti žirant za jedini kredit u mojoj povesti, kao što nisam znao ni da će deo novca za moju marksističku naobrazbu priticati iz Banovine, zaobljene zgrade preko puta tetka Nadinog stana u Bulevaru Maršala Tita broj 9.

Moj budući jamac je jedne godine u Orlovatu, gde se presedalo iz Bečkereka ka Novom Sadu, ubedio grupicu Farkaždinaca da imaju dovoljno vremena za okrepljujuću turu pića, Mila Seklić je držao rešteraciju nadomak stanice, Lopataš je imao više želje i volje nego što je imao novaca, uglavnom je svoj polet preneo na društvo, i odlučno se stavio na čelo kolone kao neko ko je rešen da ih sve časti, samo da ne bi pio sam, energično je otvorio vrata i u stilu voditelja koji najavljuje prvu zvezdu na koncertu uzviknuo: „A sad vi preuzimajte!" Što je značilo, poručujte i plaćajte svako svoje, a nećete imati srca da preskočite idejnog tvorca i vođu ove neplanirane uživancije.

Iako se smatra da je pijenje ispred dućana staro kao i sam homo sapiens, nije tako oduvek bilo: pilo se ili kod Moca, docnije kod Milorada Babićovog, ali se pilo i po kućama. Isto tako se u tiradama protiv alkohola navode primeri svađa, pa i poneko vađenje brise, videće se kako je zajedničko pijenje moglo da utemelji i prvorazredno prijateljstvo.

Moj komšija bio je otrpilike četrdesetogodišnjak, dočeka on jutro nazdravljajući u kući svog imenjaka i verovatno vršnjaka, koga ćemo zvati Baba (prizor mi je opisan pre mnogo decenija, i nisam siguran je li to bio Baba Sretin, mada mi je samo jutro zamislivo i dan-danas): domaćin je smogao snage da se pridruži ukućanima koji su naravno uranili i koji su ga neispavanog i neistrežnjenog svi gledali popreko, noću su naravno čuli razgovor i odlaske po nove bokale vina. Gost je odustao od odlaska svojoj kući: razborit kao neko ko neće da sedne za volan ako je prethodno pio, prilegao je na licu mesta, njegovi ga još nekoliko sati neće smatrati nestalim, domaćin ga je prekrio burkom i pridružio se svojoj familiji, gde robko trpi vakelu, šta on misli, mora da se radi, on ne protivureči, ali ženi stalno daje znak i rukom i mimikom da ne larma toliko: „Dobro, samo nemoj da vičeš..." – „Što da ne vičem?!, na to će ona još glasnije, a Baba će skoro šapatom pokazujući u pravcu konka: „Lo-pa-taš spa-va..."

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...