Izvor: Politika, 16.Avg.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubiša Buha nikada nije bio u Programu zaštite svedoka
Od ukupnog broja zaštićenih lica, svedoci saradnici čine polovinu, navode za „Politiku” u Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku MUP-a
Ljubišu Buhu Čumeta, svedoka saradnika u sudskim procesima protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića i pripadnika „zemunskog klana”, ne čuvaju pripadnici Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku MUP-a Srbije, saznaje „Politika”. Nad Buhom nikada nije sproveden Program zaštite svedoka, niti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sa njim sklapan bilo kakav sporazum od strane jedinice za zaštitu, navode u toj jedinici za naš list.
Policijsko obezbeđenje sa kojim je Buha viđan činili su pripadnici drugih policijskih službi. U medijima se, od 2006. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, a koji sprovodi jedinica za zaštitu, spekulisalo da li se Buha nalazi pod zaštitom ove jedinice ili ne. Do sada iz ove jedinice informacije o statusu Buhe nikada nisu ni potvrdili ni demantovali.
Od ukupnog broja zaštićenih lica u programu zaštite, svedoci saradnici čine polovinu. Mnogi članovi organizovanih kriminalnih grupa svoju slobodu stekli su svedočeći protiv dojučerašnjih saučesnika. Službena tajna je koliko ih ima. Pored njih jedinica štiti ostale učesnike u krivičnom postupku, kao što su osumnjičeni, okrivljeni, svedok, oštećeni, veštak ili stručno lice. Takođe, jedinica za zaštitu može da štiti celu porodicu učesnika u krivičnom postupku.
Većina zaštićenih svedoka nalazi se u inostranstvu. MUP Srbije, kada je reč o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, sarađuje sa svim evropskim zemljama. U Evropi brigu o zaštićenim osobama preuzima država sa kojom je srpska policija u neprekidnom kontaktu.
Strategiju zaštite pripadnici jedinice rade zajedno sa kolegama iz inostranstva. Zajednička je briga da se zaštićeni što pre ekonomski osamostali i započne nov život. Ipak, pripadnici jedinice za zaštitu nisu do kraja upućeni u svaku pojedinost, kao što su, recimo, novo ime te osobe, gde ona radi, stanuje.
Program zaštite zasniva se na dobrovoljnosti i podrazumeva da zaštićena osoba pristane na uslove sporazuma koje sklapa sa jedinicom za zaštitu. Ovim sporazumom definisani su prava i obaveze. Ukoliko ih bilo koja strana prekrši, on se raskida. Pored zakonom predviđenih prava i obaveza, „pravila igre” se utvrđuju za svaku osobu posebno. Ulazak u ovaj program, kada je to potrebno, osim promene identiteta može da podrazumeva i promenu ličnog izgleda.
U praksi su zabeleženi slučajevi izlaska iz ovog programa i to najčešće na zahtev štićenih osoba. Takođe, pojedini su se posle nekog vremena vratili pod okrilje jedinice za zaštitu. Odluku o ulasku i prestanku programa zaštite donosi komisija.
Kako navode u jedinici za zaštitu, razlozi za prestanak programa zaštite su dobrovoljno napuštanje radi osamostaljenja, nepridržavanje odredaba predviđenih sporazumom i usvajanje predloga tužilaštva za obustavu programa zaštite.
Takođe, prilikom ulaska u ovaj program, za svaku osobu radi se profil ličnosti prema kojem se određuje i ko će od pripadnika jedinice biti zadužen za njenu bezbednost. Stepen ugroženosti zaštićenih se proverava svakodnevno. Bezbednosna procena zavisi od slučaja do slučaja, nekada se radi na godinu dana, nekada na šest meseci. Nijednog svedoka u programu zaštite nije stigla osveta.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 16.08.2014.
