Izvor: Glas javnosti, 13.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Likvidirali ključne svedoke
BEOGRAD - Posebno ističem da su ubijeni i najznačajniji svedoci zvanične verzije: pokojni Dušan Spasojević i Luković Mile zvani Kum. Zvanična verzija usmerava javnost da su navodno pokojni Spasojević i Luković započeli pucnjavu. Na fotografijama se nalazi puška pored tela pokojnog Spasojevića i bomba pored tela pokojnog Lukovića. Nezavisno od postupka koji se vodi povodom njihovog ubistva, a koji, inače, predugo traje, dovoljno je samo da napomenem da je čak i svedok-saradnik Milenković >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Dejan Bagzi, koji je bio prisutan zajedno sa pokojnim Spasojevićem i Lukovićem, izjavio da su posedovali samo jedan pištolj (inače, na ovaj način hrani golubove, a prikriva sopstvenu savest) - dakle, nisu imali ni pušku, ni bombu i da nije bilo pucnjave iz pravca mesta na kome su se nalazili Spasojević i Mile. (Čija je verzija istinita, svedoka saradnika ili policije, a možda se prava istina razlikuje od njihovih tvrdnji?)
Zašto su ovi svedoci ubijeni? S jedne strane, zbog toga što su imali bogata saznanja o ponašanjima političara iz vrha vlasti, pa bi mogli kompromitovati svojim izjavama neke od tih političara, a s druge strane, oni bi verovatno svojim izjavama definitivno kompromitovali zvaničnu verziju o izvršiocima i naručiocima atentata kako je to po poternici objavljeno. Da napomenem i veoma indikativno saopštenje koje je izdato 19. marta 2003. u kome MUP Srbije tvrdi da je uhapšen Luković Mile Kum, da je prilikom hapšenja pružao otpor policiji i da je povređen, zbog čega je prebačen u zatvorsku bolnicu gde se nalazi pod pojačanim nadzorom, to znači da se nalazi u pritvoru.
Na dan kada je izvršen atentat - 12. marta 2003. godine, priveden je radi obavljanja informativnog razgovora i saslušan svedok Branko Bugarski, koji je, inače, svoju izjavu dao i na glavnom pretresu dana 9. septembra 2004 godine. Istog dana ovaj svedok, inače inženjer geodezije, porodičan čovek, dao je i opis lica koje je uočio u zgradi u Ulici admirala Geprata 14. Napominjem da je to jedini svedok očevidac koji je video i lica tri mladića koji su strčali niz stepenice sa drugog sprata u zgradi u Ul. admirala Geprata.
KO SKRIVA FOTOROBOTA?
Zvaničnoj verziji nije u interesu da se fotorobot nalazi kao dokaz u ovim spisima jer lice sa fotorobota apsolutno ne odgovara niti okrivljenom Zvezdanu Jovanoviću, niti bilo kom licu koje se nalazi na poternici, a za koje se tvrdi da se uz Zvezdana Jovanovića nalazilo u zgradi u Ul. admirala Geprata. Da je Sud prihvatio da kao dokaz uvrsti i fotorobot, sami biste se mogli uveriti da ovo lice ni na koji način ne liči na bilo koje lice sa poternice, posebno ne na okrivljenog Zvezdana Jovanovića.
POTERNICA
Saslušan u svojstvu svedoka, Mile Novaković, pukovnik policije, na glavnom pretresu je izjavio da policija nije imala podatke, niti dokaze o identitetu osoba osumnjičenih da su učestvovale u atentatu na premijera Đinđića ni desetak dana posle samog atentata. Kako je onda mogla biti objavljena poternica istog dana kada je izvršen atentat?
Dao je detaljan opis ovih lica i tvrdi da su ova lica imala „tamnoplava odela sa nekim žutim aplikacijama“, da je jedan mladić nosio „motalicu“, drugi pištolj, a treći pušku. Tvrdi da su ovi mladići koji su nosili u rukama pištolj i „motalicu“ (kalem za produžni kabl) bili crnomanjasti, a da je mladić koji je nosio pušku, i to za remenik imao tamnozlatnu kosu, znači, kako to izjavljuje svedok Bugarski, on je bio plav.
Na str. 56 izjave svedoka Branka Bugarskog citiram: „Ta osoba imala je tu zlatnu kosu, imao je naočare i dioptriju i držao pušku u levoj ruci. Torbu nisam video“. Dalje navodi citiram: „Kako je pristizao koji inspektor, tako sam ja stalno ponavljao jednu istu priču. Pokazivali su mi stalno neke slike, pušku, međutim ja nisam nikoga prepoznao od tih osoba koje sam video u zgradi kada su izašli iz našeg preduzeća. Nisam prepoznao ni pušku. Celu noć smo radili na izradi fotorobota na osnovu opisa koji sam dao za ovo lice koje je nosilo pušku. Na osnovu mog opisa izrađen je fotorobot koji smo završili tek u jutarnjim časovima“.
I, ono što je najznačajnije, na izričito pitanje branioca da da definitivan i precizan odgovor da li je bilo koje lice čija se fotografija nalazila na poternici mogao prepoznati kao lice koje je tog dana video niz stepenište u zgradi u Ul. admirala Geprata, svedok Branko Bugarski odgovara: „NE“.
Eto, to je upravo bio razlog zbog čega slika fotorobota koji je sačinjen nije dostavljena uz krivičnu prijavu, ne nalazi se u spisima, uz napomenu da je, i pored predloga odbrane kolege Vukasovića da se fotorobot uvrsti u spise, ovaj predlog odbijen, a bivši predsednik ovog Veća odbio je čak i da zvanično zatraži da mu se dostavi fotografija fotorobota.
Dana 19. marta 2003. godine, dakle nedelju dana nakon atentata, objavljena je fotografija fotorobota i obaveštenje, odnosno saopštenje ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića da je „OSOBA SA FOTOGRAFIJE JEDINI NEIDENTIFIKOVANI IZVRŠILAC ATENTATA NA PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA“. Dakle, s jedne strane, po poternici koja je izdata 12. marta 2003. godine apsolutno su utvrđeni i identifikovani svi naručioci, organizatori i izvršioci atentata, a nedelju dana nakon događaja ministar unutrašnjih poslova izjavljuje zvanično da ovo lice koje je izvršilac atentata nije identifikovano.
Ako dopustate komentare psoel ocigledne zabrane,verovatno izjava Bebe da se Ceda druzio sa atentatorima daje odgovor sto njih vise nam medju zivima:
Beba Popovic:..…Ja sam objasnio das u moju kontakti sa Cumetom prakticno i poceli upravo iz tog razloga sto je u medjuvremenu izmedju cede i Cumeta doslo do nekog sukoba….I cetiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me pitao sta je,zbog cega ne razgovaram sa Cedom.Ja sam mu rekao:” Zato sto me laze,zato sto se druzi dalje sa Ducom i Legijom”
