Izvor: Politika, 14.Apr.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Let Labuda Mehmedovića u gnezdo mafije
„Pljačka stoleća” u Narodnom pozorištu desila se 1971. godine, a obeležila je ceo život Beograđanina Labuda Mehmedovića koji je, ispostaviće se, dve godine nevin ležao u zatvoru
Robijao sam dve godine, mada mi je nad glavom visila kazna od čak deset godina zatvora, a da ni danas ne znam zašto. I premda to ponavljam već četiri decenije, nema ko da me čuje, a to peče kao so na živoj rani: te dve godine provedene iza rešetaka prate me kao prokletstvo i o njih se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još saplićem na svakom koraku.
Ovako svoj život opisuje Labud Mehmedović, Beograđanin koji je 1971. godine uhapšen zato što je poznavao aktere „pljačke stoleća”, kako je tada nazivana velika pljačka Narodnog pozorišta u Beogradu. Najpre je bio optužen kao saučesnik, ali je, zahvaljujući advokatu Tomi Fili, optužnica promenjena, pa je osuđen za prikrivanje izvršilaca krivičnog dela.
Labud, međutim, nije kriv ni za prikrivanje. To će, uveren je, dokazati na novom suđenju, koje uskoro treba da počne u Beogradu, četiri i po decenije kasnije. Jedan od ključnih svedoka koji je teretio Labuda, tadašnji dekorater u Narodnom pozorištu Ljuba Nikolić, saučesnik u pljački, promenio je iskaz. Izjavio je, napisao i potpisao da Labud nije znao za pljačku, nije u njoj učestvovao, niti je znao odakle potiče novac koji je samo jedne noći „prenoćio” u fotelji u njegovom stanu, u sobi koju je izdavao misterioznom Zigiju (Zigmundu Mizgijelu), Poljaku koji je ojadio mnoge banke u nekadašnjoj Jugoslaviji, a posle odležao 20 godina zatvora u Beču.
– Iako znam da se pravda isteruje pred sudom, dopala mi se ideja da se sve što se događalo smesti među korice knjige. Nisam nadareni pisac, ali nisam hteo da o tome piše neko drugi, jer to je moje iskustvo, moja su osećanja, i sumnjam da bi iko umeo bolje da ih oslika nego ja sam – kaže Mehmedović.
Ipak, za pomoć u oblikovanju rukopisa obratio se školskom drugu Milošu Laziću, novinaru „Ilustrovane Politike”. Štamparija „Grafoprint” odbila je da naplati štampanje kad je čula Labudovu životnu ispovest, a mala promocija tek objavljene knjige „Moj let u gnezdo mafije” održana je u jednom od kafića u blizini zgrade „Politike” u prisustvu najbližih prijatelja, rođaka i novinara.
– Sam život se postarao za zaplet i dramatiku ove priče. Knjigu posvećujem svojoj prerano preminuloj ćerki, koja mi je verovala iako nisam stigao da joj ovu priču ispričam do kraja – kaže Mehmedović.
Kako je odrastao na Dorćolu šezdesetih godina, kako je tada izgledao Beograd, kako se preselio u naselje Braća Jerković i kako je zbog siromaštva bio primoran da izdaje sobu u nevelikom stanu, sve to Labud detaljno opisuje u knjizi, istinitom romanu o velikoj nepravdi, o tome kako jedna sudska presuda, jedno takozvano slobodno sudijsko uverenje može da promeni nečiji ceo život.
Daleke 1970. godine misteriozni Poljak Zigi iznajmio je sobu u Labudovom stanu. Ubrzo su dnevne novine bile pune naslova o pljačkama banaka u Beogradu, Požarevcu, Zagrebu... Labud nije ni pomislio da njegov stanar ima veze s tim. „Pljačka stoleća”, kada je iz blagajne Narodnog pozorišta, na Trgu Republike u Beogradu, odneto 105 miliona dinara, odigrala se u januaru 1971. godine. Bilo je Labudu sumnjivo što se Zigi razmeće novcem, ali nije ni slutio šta se dešava. Labud je vozio „fiću”, a Zigi najnovijeg „mercedesa”. Na pitanje šta je moglo tada da se kupi za 105 miliona dinara, odgovara da je moglo da se kupi oko 120 „fića”.
Priča ima mnogo detalja i likova. Tri meseca posle pljačke, Labuda je uhapsio specijalni policijski odred, maskiran u molerske uniforme.
– Mislio sam da neko hoće da mi provali u stan, pa sam zvao policiju, a cela zgrada bila je opkoljena policijom. Kada su me odveli u pritvor, mislio sam da će da me ubiju. Četiri i po meseca sam bio u samici, a tek posle dva meseca pustili su me u šetnju i prvi put su mi u posetu došle majka i supruga. Očekivao sam da dobijem od njih neki paket, a majka, prvoborac i ratni vojni invalid, rekla je: „Sram te bilo! Bitango jedna! Zar sam te ja tako vaspitala?! Dok ne kažeš gde su pare od pljačke, nema paketa!” Očekivao sam i paket od supruge, a ona kaže: „Predala sam papire za razvod” – priča Labud Mehmedović.
Glavni akteri pljačke odležali su po 20 godina zatvora, ali u Beču, jer im je tamo bilo suđeno i za teža krivična dela. Labud je izašao na slobodu posle godinu i po u Centralnom zatvoru i pola godine u Požarevcu. Ponovo se oženio, dobio još jedno dete, pokušavao da živi normalno, ali je njegov život obeležilo i nekoliko porodičnih tragedija.
– Prošle su godine, uveliko se zaboravilo na taj događaj. Pregazilo ga je vreme i skrajnule mnoge veće pljačke. Ali, pamti ko mora, a naročito neko ko zna da je robijao bez krivice, na pravdi boga. Ja se nikad nisam pomirio sa državom koja me je osudila i nevinog poslala na robijanje – kaže Mehmedović.
Novo suđenje trebalo bi da počne za mesec dana. Zastupaće ga advokat Aleksandar Đurić, koji za Labuda kaže da je – borac sa osmehom.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 14.04.2015.
.jpg)
