Izvor: BKTV News, 05.Jun.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepote Srbije: Gradska kuća – Lepotica na pesku
Krajem XIX vekaSuboticaje doživljavala svoj graditeljski zenit. Stara i dotrajala gradska kuća, stajala je na glavnom gradskom trgu. Prva Gradska kuća na trgu podignuta je 1751. godine a druga između 1826. i 1828. godine. Sve oko nje je bilo blistavo, novo pa je 1907. godine raspisan konkurs za novo zdanje. Prvo mesto je osvojila ogromna, kitnjasta palata, rad budimpeštanskih arhitekata Marcel Komora i Deže Jakaba. Komor se više bavio gradnjom i spoljnim izgledom a Jakab unutrašnjosti i dekorativnim >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << detaljima sa motivima lale, karanfila i elemenata iz narodne umetnosti seljaka iz Erdelja.
Novac za gradnju Gradske kuće je sakupljen prodajom peskovitog zemljišta na severnoj strani grada. Na glavnom gradskom trgu srušena je stara Gradska kuća i gimnazija. Pripreme su otpočele i usred projektovanja, arhitekti su saopštili gradonačelniku da Gradsku kuću neće graditi u stilu baroka nego u tada popularnoj secesiji.
Izgradnju su neprekidno pratila ogovaranja i rasprave „za” i “protiv” palate. Graditelji su se svakodnevno suočavali sa problemima. Tlo je bilo toliko peskovito da je Komar zatražio da se teren danima utvrđuje deblima drveta, a predviđeni toranj bio je tako visok i tako težak da su radnici takođe danima izlivali ogromnu, debelu betonsku ploču za temelj na kome će toranj stajati. Građevinski radovi su završeni za dve godine (1908-1910). Jakab je sa najboljim majstorima toga vremena u sledeće dve godine dovršio unutrašnje uređenje objekta, a hiljade šara u znaku cveta lale postali su zaštitni znak Gradske kuće. Spolja, palata je ukrašena keramičkim crepovima iz čuvene pečujske fabrike Vilmoša Žolnai, koji je bio vatreni pobornik ovog umetničkog pravca.Arhitektonska koncepcija, pravougaona osnova, novi materijali (čelik, pirogranit, majolika i glazura), arhitektonski i dekorativani detalji, kao i funkcionalan raspored prostorija bili su novina ne samo za grad nego i za Srednju Evropu. Tada počinje naglo da cveta ovaj kitnjasti stil koji je imao svoje različite varijacije. Područje Vojvodine i južne Mađarske bilo je ukrašavano uglavnom mađarskom i bečkom varijantom secesije, a ovaj objekat pripada tipičnoj mađarskoj varijanti sa šarenim detaljima i cvetnom ornamentikom. Ovo je proisteklo kao i logično rešenje s obzirom da su projektanti poreklom iz Mađarske.Svečano otvoranje održano je 15. septembra 1912. godine, a Gradska kuća postaje novi zaštitni znak i simbol grada. Trenutno ima 16.000 m2 korisne površine. Dugačka je 105 m a široka 55,5 m. Vidikovac je postavljen na 45,5 m a toranj je visok 76 m.
Mirko Miković
Tweet
