Izvor: Politika, 08.Dec.2013, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcija sudovima o pritvoru
Sudovi moraju da osiguraju da pritvor ne bude kazna, već mera obezbeđenja prisustva koja treba da traje najkraće moguće vreme
Najnovija odluka Ustavnog suda Srbije, koji je proglasio neustavnom odluku Apelacionog suda o produženju pritvora Predragu Bubalu za još tri meseca, pokazuje da naši sudovi imaju neujednačene kriterijume kada je reč o određivanju pritvora.
U tri velika i važna predmeta, „Azotara”, „putarska preduzeća” i „Luka Beograd”, ispostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da su glavni osumnjičeni mesecima neustavno bili u pritvoru.
Onaj ko je u pritvoru neustavno, odnosno nezakonito, može da tuži državu i zahteva odgovornost za nezakonitu sudsku odluku, ali i naknadu štete za svaki dan iza rešetaka. Jer, sud krši ustavno pravo o ograničenom trajanju pritvora ako rutinski šalje iza rešetaka osumnjičene, pokrivajući to nedovoljno argumentovanim rešenjima i odlukama.
Sudovi najčešće prave grešku kada se pozivaju na zakonske norme, a malo pažnje posvećuju obrazloženju. U poslednjoj odluci kojom je ocenjeno da je Bubalo tri meseca neustavno u pritvoru, Ustavni sud je u obrazloženju na 14 strana „održao lekciju” nižim instancama.
Ustavni sud smatra da rešenje o produženju pritvora mora biti jasno i argumentovano za svaki pojedinačni slučaj, a ne samo citat iz zakona. Sudovi, prema tome, moraju da osiguraju da pritvor ne bude kazna, već mera obezbeđenja prisustva koja treba da traje najkraće moguće vreme.
„Ti razlozi moraju biti relevantni i dovoljni, ne smeju biti proizvoljni”, piše u odluci Ustavnog suda kojom je prihvaćena ustavna žalba bivšeg ministra za privredu i privatizaciju Bubala.
Posebno široko sudovi tumače takozvanu tačku četiri. Reč je o članu 211, stav prvi, Zakonika o krivičnom postupku, mnogo poznatiju kao uznemirenje javnosti. Ovaj osnov za pritvor postoji u svim evropskim zakonima, ali se tumači mnogo restriktivnije.
„Nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka”, ukazuje Veliko veće Ustavnog suda u odluci koju je potpisao predsednik Dragiša Slijepčević.
Drugim rečima, razlozi koje je naveo Apelacioni sud, produžavajući pritvor Bubalu, nisu dovoljno ubedljivi.
Ti razlozi su, prema obrazloženju Apelacionog suda, to što je Bubalo osumnjičen za krivično delo za koje se može izreći zatvorska kazna veća od 10 godina, što postoji sumnja da je preduzeću „Vordfin” iz Luksemburga pribavljena protivpravna korist od 5,7 miliona evra na štetu srpskog budžeta i što je Bubalo obavljao funkciju ministra i to što je preduzeće „Luka Beograd” od vitalnog značaja za Srbiju.
Prema oceni Ustavnog suda, ti razlozi još ne znače da bi puštanjem Bubala na slobodu javnost bila uznemirena. Trebalo je, ukazuje se u odluci, utvrditi posebno teške okolnosti krivičnog dela, nezavisno od takozvanih kvalifikatornih okolnosti. Ustavni sud zaključuje da bi upravo ova razlika između dva pravna pojma sprečila automatsko određivanje pritvora.
Razmatrajući slučaj „Bubalo”, Ustavni sud je podsetio da je praksa Evropskog suda za ljudska prava da je uznemirenje javnosti osnov za pritvor samo pod uslovom da se zasniva na činjenicama koje pokazuju da bi puštanje okrivljenog na slobodu ugrozilo javni red i mir.
To znači da, prema zakonu i Ustavu, optužbe kojima se Bubalu pripisuje da je, kao ministar prodajom „Luke Beograd” oštetio budžet za 5,7 miliona evra, ne uznemiravaju javnost toliko da bi to ugrozilo krivični postupak.
„Smatram da od dana hapšenja Bubala, 14. juna, nije bilo osnova da mu se pritvor odredi zbog uznemirenja javnosti. Protivzakonito i protivustavno je nekome odrediti pritvor po tom osnovu, ukoliko se ne navedu dokazi da bi puštanjem na slobodu došlo do uznemirenja javnosti, a potom i ugrožavanja vođenja postupka. Tvrdim da se ne može dokazati ko, kada, na kom mestu i ko su ljudi koji bi bili uznemireni puštanjem Bubala na slobodu, niti da to može ugroziti rad državnog organa, odnosno suda”, kaže Bubalov branilac advokat Zoran Ateljević.
Takozvana tačka četiri, smatra naš sagovornik, predstavlja širok poligon za zloupotrebe, odnosno povređivanje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na slobodu. On zaključuje da se pod formulacijom „uznemirenje javnosti” često kriju protivpravna postupanja i da država mora na to da reaguje.
Ustavni sud Republike Srbije usvojio je 3. oktobra ustavnu žalbu Miroslava Miškovića, smatrajući da mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora. Isti stav Ustavni sud je imao i u slučaju Zvonimira Nikezića, optuženog u aferi „Azotara”. Nikeziću i Miškoviću pritvor je produžan zbog opasnosti od bekstva, a kasnije je zamenjen jemstvom.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 08/12/2013
