Izvor: Blic, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekarske greške van domašaja pravde
Lekarske greške van domašaja pravde
Građani koji zbog smrti nekog svog ili pogoršanja zdravlja u bolnici žele da se sude sa lekarima, moraju da se naoružaju strpljenjem, nadom da su policija i tužilaštvo dobro uradili svoj posao, a moraju i da prikupe oko 1.000 evra samo za veštake. Lekarske greške teško su dokazive, a o njima presuđuju takođe lekari svojim veštačenjem, što unosi dodatnu sumnju.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Ilić kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic' da je glavni problem to što se od samih lekara traži da proveravaju svoje kolege.
- Sudija je vezan veštačenjem kao dokazom i nalazi se na terenu koji nije njegov i koji ne poznaje. Zato mora, manje-više, da prihvati veštačenje. Sud ne može da utvrdi istinu bez nalaza veštaka. To je začarani krug u kome se taj problem javlja. Uspostavljen je sistem nezameranja. Kolega se kolegi prilično teško zamera. To je glavni razlog što nema mnogo takvih postupaka - kaže profesor Ilić.
Skupo veštačenje i suđenje
On navodi da oštećeni, kada su u pitanju suđenja za lekarsku grešku, imaju veliki rizik da se postupak ne završi kako bi želeli, pa da onda snose troškove veštačenja i suđenja koje nisu mali.
Tužilac Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu Gordana Čolić kaže za 'Blic' da bi brži put do istine i obeštećenja pacijenata omogućilo uvođenje prakse koja u zapadnim zemljama već uveliko postoji, a to je upošljavanje eminentnih stručnjaka u tužilaštvu.
- Kako mi možemo da odlučimo da li je za novorođenče koje ima evidentna oštećenja bilo bolje da je umesto vakuumom rođeno carskim rezom ako veštaci na kraju ustanove da su oštećenja genetska? Morala bi tužilaštva da imaju svoje konsultante koji bi vodili stručni deo priče. Tako bismo mogli da ustanovimo o kom krivičnom delu je reč. Na Zapadu tužioci imaju svoje veštake, eminentne stručnjake iz te oblasti - kaže javni tužilac Gordana Čolić.
Čemu, dakle, oštećeni mogu da se nadaju u najboljem slučaju. Stručnjaci kažu - nagodbi, podrazumevajući da krivac neće otići u zatvor.
Jedan takav slučaj zabeležen je u Trećem opštinskom sudu gde su bili tuženi lekari iz jedne poznate beogradske privatne laboratorije. Optužnica je bila podignuta jer su pacijentu dostavili analizu krvi po kojoj je utvrđeno da je HIV pozitivan. Oni su analize ponavljali više puta i pet godina su ga ubeđivali da je HIV pozitivan, iako je u drugim laboratorijama u Srbiji i inostranstvu dobio suprotne nalaze.
Ti imaš sidu sto posto!
Kako je u optužnici bilo navedeno, u jednom trenutku su, odgovarajući na njegova poređenja sa rezultatima iz inostranstva, rekli:
- Šta se, bre, čoveče, tešiš. Ti imaš sidu sto posto!
Spor je okončan nagodbom tako što su priznali grešku, a dugogodišnje psihičke smetnje koje su prouzrokovali pogrešnim rezultatom nadoknadili su sa milion dinara.
U beogradskom Okružnom tužilaštvu beleže povećanje broja zahteva za obdukciju zbog sumnje u ispravnost lečenja, ali u prošloj godini nema nijednog pokrenutog postupka za lekarsku grešku.
Prema rečima sudije Ane Milošević, portparola Prvog opštinskog suda, na teritoriji ovog suda o eventualnoj lekarskoj grešci svedoči samo jedan predmet, koji je pokrenut u protekle tri godine i u kojem je doneta oslobađajuća presuda za optuženu.
Od osam sporova u Drugom opštinskom sudu zbog potencijalne lekarske greške, nijedan nije presuđen u toku ove godine, a u jednom je stranka koja je tužila odlučila da odustane.
- Pacijenti koji smatraju da su oštećeni retko se usuđuju da podnesu tužbu, jer sudski proces iziskuje trajanje, a potrebno je veštačenje. Problem je i što veštačenje plaća stranka koja tuži, a ova suma nije mala i iznosi od 60.000 do 80.000 dinara - kaže portparol Drugog opštinskog suda Marina Klarić-Živković.
N. Erac - V.Z. Cvijić Od novčane kazne do tri godine zatvora
Profesor Goran Ilić objašnjava da ukoliko je u pitanju očigledan nepodoban način lečenja kojim je prouzrokovano pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta, onda postoji krivično delo. Za osnovni oblik tog krivičnog dela, kada je urađeno sa umišljajem, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine. Zakon predviđa mogućnost da je delo učinjeno iz nehata i onda je kazna do godinu dana zatvora ili novčana. Krivično delo se ne odnosi samo na lekare nego i na sve druge zdravstvene radnike.
