Izvor: Politika, 18.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Legiji ne mogu da oduzmu kuću

Finansijska istraga treba da poveže datume isplata gotovine od otmica sa prilivima novca na tajne račune

Milorad Ulemek Legija ostaće vlasnik kuće u ulici Ilije Stojadinovića 87, u beogradskom naselju Cerak. Finansijska istraga pokazala je da je kupljena 1998. godine, tačnije, pre nego što je Ulemek postao vođa kriminalne grupe i stekao pozamašno bogatstvo. Pored toga, utvrđeno je da je ova kuća, koju poseduje zajedno sa suprugom Aleksandrom Ivanović, kupljena na kredit, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim rečima – legalno.

Drugih nekretnina na Ulemekovo ime, niti bilo kakve imovine, za sada nema. Kako je „Politici” rečeno u Specijalnom tužilaštvu, na proveri su sefovi u bankama, kao i izvesni bankovni računi. Nijedan sumnjiv račun još nije blokiran, čak ni privremeno, niti je to moguće učiniti bez sudske odluke. Prvi rezultati finansijske istrage, koja treba da prikupi dokaze da Ulemek poseduje imovinu stečenu kriminalom, očekuju se oko 1. maja. Posle tog roka biće pokrenut postupak oduzimanja imovine.

Kako saznajemo, pripadnici zemunskog kriminalnog klana zametnuli su trag novcu od kriminala, još pre ubistva Zorana Đinđića.

Povezivanje tajnih računa sa pravim vlasnicima, posebno u inostranstvu, biće težak i spor postupak.

Istragom rukovodi Jovan Prijić, zamenik specijalnog tužioca koji je zastupao optužnicu za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

„Tajni sefovi i računi uvek se vode na takozvana treća lica, kako bi se lakše zavarao trag novcu. Istraga treba da utvrdi vezu između vlasnika sefa i Ulemeka i da poveže uplate na tajnim računima sa datumima kada je ’zemunski klan’ naplaćivao otkupe od otmica ili od prodaje droge. Datumi kada su oteti isplaćivali otkupe biće upoređeni i sa kupovinama nekretnina u zemlji ili u inostranstvu. Na taj način može se ući u trag novcu koji potiče od kriminala”, kažu naši izvori.

Ulemek je, prema onome što se do sada zna, nekretnine kupovao na ime supruge i dvoje dece. On je na suđenju izjavio da poseduje ušteđevinu koju je stekao u Legiji stranaca.

„Ulemek bi mogao da pred sudom tvrdi da je putovao u Afriku gde je učestvovao u nekim akcijama i da je tada isplaćen u gotovini. Tužilac bi morao da dokaže da određena suma novca potiče iz konkretnog krivičnog dela počinjenog od 1999. godine nadalje, jer je to vreme kada je osnovana kriminalna grupa”, rečeno nam je u tužilaštvu.

Podsećamo, Ulemek i pripadnici „zemunskog klana” prvostepeno su osuđeni zbog otmica Milije Babovića, Vuka Bajruševića i Suvada Musića, a utvrđeno je da je „zarada”, samo od ova tri slučaja, iznosila 12 miliona evra. U procesu za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića utvrđeno je da je Ulemek platio petorici pripadnika JSO ukupno 110.000 tadašnjih nemačkih maraka, a koliko je on zaradio od ovih zločina, nije poznato.

Čitav postupak oduzimanja imovine, ističu u tužilaštvu, u nadležnosti je suda i samo sud može da donese rešenje o zabrani otuđenja, blokadi sredstava, trajnom ili privremenom oduzimanju imovine.

Zakon predviđa suđenje gde tužilac iznosi svoje dokaze, a okrivljeni ima pravo da te tvrdnje osporava. Sud donosi rešenje na koje obe strane imaju pravo žalbe, a imovina se oduzima tek kada rešenje postane pravnosnažno.

Stupanjem na snagu Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, olakšan je posao tužiocima, ali to nikako ne znači da će država sada na brz i jednostavan način moći da konfiskuje sve ono što neki kriminalac poseduje. Kao i u slučaju Bernarda Medofa, Amerikanca optuženog za prevaru „tešku” 65 milijardi dolara, kome su finansijski istražitelji našli jedva milijardu dolara u gotovini i akcijama, realno postoji mogućnost da i u slučaju Ulemeka, bude pronađena znatno manja imovina od očekivane.

Dorotea Čarnić

[objavljeno: 19/03/2009]

Nastavak na Politika...