Izvor: Blic, 16.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legija svaljuje krivicu na mrtvog Spasojevića
Legija svaljuje krivicu na mrtvog Spasojevića
Milorad Ulemek Legija, prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izjavio je juče da su mu dvojica visokih policijskih funkcionera, pre i posle atentata, poslala poruke koje su mu spasle život. On je odbio da otkrije koji su to funkcioneri.
Nastavljajući da iznosi svoju odbranu u Specijalnom sudu, Ulemek je kazao da je, posle hapšenja Dejana Milenkovića Bagzija zbog događaja kod hale 'Limes', naredio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se pripadnici JSO koji su čuvali Spasojevića povuku i vrate u Kulu. U to vreme, Spasojević je bio razjaren, besan i razočaran.
- Izgledao je očajno, bio je aljkavo obučen, neobrijan i govorio je da će biti likvidiran. Pitao sam ga zašto bi ga ubili kada mogu da ga uhapse. Odgovorio je: 'Mene ne mogu da hapse, ako mene uhapse, uhapsili su sami sebe'. Savetovao sam Spasojeviću da ode sa porodicom u inostranstvo, ali je rekao da ne može zbog posla. Rekao je da je bio u Holandiji i da je dogovorio još jedan posao 'kao pre', a kasnije sam shvatio da misli na drogu. Kleo me je da mu dam jednog čoveka da mu čuva ćerku Jovanu. Pošto sam otac četvoro dece, sažalio sam se i rekao Saši Pejakoviću da prati njegovu ćerku i obezbeđuje Spasojevića samo kada se prebacuje iz jednog stana u drugi - objasnio je Legija.
Ulemek je kazao da je 8. marta prošle godine, kao svaki dobar suprug, odveo suprugu Aleksandru na ručak. Vule Vukašinović, vođa smene njegovog obezbeđenja, doneo mu je poruku.
- Pisalo je: 'Vodi računa, moguće je da se sprema tvoje hapšenje'. U potpisu je bio jedan policijskih funkioner, čije ime ne mogu da kažem. Nisam mogao ni da pretpostavim zašto bi me neko hapsio i sklonio sam se preko vikenda u jedan stan na Novom Beogradu. Odvezao me je Nenad Šare, vođa druge smene mog obezbeđenja - ispričao je Ulemek.
On se, kako kaže, posle vikenda vratio kući, jer su mu ćerke bile bolesne. Kod kuće je bio 10. marta, a dan kasnije išao je u Kulu na dogovore oko učešća JSO u obezbeđivanju Olimpijade u Grčkoj.
- Tog nesrećnog 12. marta, ljuljao sam mlađu ćerku na kolenu kada je supruga rekla da je pucano na Đinđića. Odmahnuo sam rukom i rekao: 'Ma, sigurno je opet neka ekskluziva'. Kada sam video da je premijer ubijen, bio sam zbunjen. Nešto kasnije, čuo sam krik moje supruge. Ubrzo sam video da je na televiziji moja slika, a zatim ostale fotografije koje je dao MUP. Nisam mogao da verujem, seo sam, u glavi mi je bio rebus o kakvim igrama se radi. Bio sam u kući više od dva sata, misleći da smo opkoljeni i očekivao sam upad policije i hapšenje. Međutim, ništa se nije dešavalo. Odlučio sam da se sklonim dan-dva dok se ova greška ne raspetlja i ponovo sam otišao u taj stan - kaže Legija.U stanu ga je posetio Saša Pejaković koji mu je doneo poruku od Spasojevića.
'Neka ide u šumu'
- Spasojević je pitao šta da radi. Bio sam revoltiran i rekao sam: 'Sad kad je napravljeno sranje, neka ide u šumu'. Drugi put došao je i Vule Vukašinović koji mi je rekao da je policija pretresala kuću i doneo poruku koju je dobila moja supruga. Na papiru je pisalo: 'Ovde nešto nije u redu, sprema se tvoja likvidacija'. Bila su potpisana dvojica visokih policijskih funkcionera. Znam da svi očekuju da kažem njihova imena, ali ja ne mogu da uništim njihove karijere i život. S obzirom na to šta se dogodilo Spasojeviću i Miletu Lukoviću Kumu, verujem da su mi oni spasli život - kazao je Legija.
Ulemek je, kako kaže, znao da će policija proveravati iznajmljene stanove, te je odlučio da se prebaci u svoju kuću u Košutnjaku.
- Znao sam da je to poslednje mesto na kome će me policija tražiti, a tu nisu mogli da me ubiju, jer je bilo puno ljudi. Rukovodio sam se starom ratničkom poslovicom: 'Što si bliže neprijatelju, to te neprijatelj manje vidi'. Nekoliko dana kasnije, oko 22 sata krenuo sam iz stana na Novom Beogradu i poneo dva bela čaršava, staru beretku, ženske naočare i dršku od metle. Kod 'Sava centra' sam naleteo na policijsku patrolu, zavukao sam se dopola u kontejner, kao da preturam, i nisu me dirali. Reka Sava je bila najveći problem, ali sam uspeo da pretrčim preko Starog železničkog mosta koji niko nije čuvao. Kada sam stigao do kuće koju je čuvala Žandarmerija, padao je sneg. Sačekao sam do pet sati, omotao se čaršavima i, dok su žandarmi bili zauzeti smenom, preskočio sam zid. Sakrio sam se u šaht za vodomer i tu bio do devet sati ujutro.
Skrovište između ormara
Izašao je moj sin Luka, pokazao sam mu da ćuti i da pozove majku. Aleksandra je donela dva ćebeta i sendvič i ceo dan sam proveo u šahtu. Supruga je otključala prostoriju pored garaže, uveče sam ušao tamo i tu sam boravio 14 meseci. Jednom prilikom su ulazili policajci, ali sam se krio u prostoru od 40 centimetara, u uskom hodniku oivičenom sa dva ormara. Supruzi sam rekao da se lepo ophodi sa stražarima ispred kuće. Sam sam odlučio da se predam, bez znanja ukućana i pozvao sam žandarme. Oni su telefonom zvali generala Gurija, on nije mogao da veruje da sam to ja. Posle toga odveli su me u MUP. Eto, sudija, to je to - objasnio je Luković.
Govoreći o izlasku Dušana Spasojevića iz Okružnog zatvora u Beogradu, Legija je rekao da je Spasojević hvalio Čedu Jovanovića govoreći da je on najzaslužniji za njegov izlazak na slobodu.
- Kasnije je pljuvao Batića koji je urgirao da Spasojević bude pušten. Rekao je da je zbog toga morao da mu da silan novac za stadion u Obrenovcu. Sećam se da je kazao: 'Bolje da sam ležao u zatvoru nego što sam dao tolike pare za stadion'. Nataša Jovanović - Zoran Dojić
