Izvor: Blic, 16.Avg.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažnim ugovorom do tuđe firme
Dejan Dragojlović uspeo je da registruje preduzeće „Certus" na svoje ime, iako je Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu podnelo zahtev da mu se odredi pritvor i ne dozvoli registracija pomenutog preduzeća. Svoj zahtev tužilaštvo je potkrepilo činjenicom da su policijski veštaci utvrdili da je Dragojlović falsifikovao pečat o preuzimanju preduzeća, zbog čega je protiv njega sud pokrenuo krivični postupak za prevaru.
Sve je počelo još 2007, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Dragojlović pokušao da registruje preduzeće „Certus" na svoje ime, podnoseći navodni ugovor po kome je vlasnik ovog preduzeća Sava Terzić ustupio 100 odsto osnivačkih prava Dragojloviću. Terzić je zatim podneo krivičnu prijavu protiv Dragojlovića i ubrzo se sporni ugovor našao na veštačenju. U izveštaju sa veštačenja od 24. maja prošle godine navodi se da je falsifikovan pečat Trećeg opštinskog suda kojim je overen ugovor.
Tužilaštvo je na osnovu toga podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Dragojlovića i Predraga Stevića, koga je Dragojlović imenovao za direktora. Sud je prihvatio zahtev tužilaštva i jula prošle godine otvorio istragu o ovom slučaju.
- Dragojlović i Stević su tada osumnjičena za krivično delo prevare u pokušaju uz pomoć falsifikovanog ugovora. Oni su falsifikovani ugovor arhivirali uz pomoć za sada nepoznatih službenika Trećeg opštinskog suda i tada su upisani u registar preduzeća kao vlasnik, odnosno direktor „Certusa". Na osnovu tog falsifikata, 29. juna 2007. Stević je kao direktor izdao menicu od 61.950.000 dinara kojom se sredstva sa računa preduzeća „Certusa" prebacuju na račun preduzeća „Pronalazaštvo AD" čiji je vlasnik takođe Dragojlović - kaže za „Blic nedelje" šef Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu Gordana Čolić.
Sava Terzić uspeo je da blokira naplatu po menici dokazima da je protiv Dragojlovića i Stevića poveden krivični postupak i nalazom MUP da su falsifikovali dokument.
Tužilaštvo je 10. jula 2007. proširilo istragu i podnelo zahtev za određivanje pritvora. Dragojlović je tada osumnjičen da je obmanuo sudiju Trgovinskog suda, jer mu je podneo ugovor između Stevića, kao navodnog direktora „Certusa", i sebe, kao vlasnika „ Pronalazaštva AD", o isplati duga od 61.950.000 dinara. Na osnovu ovog ugovora, Trgovinski sud je doneo rešenje o trenutnoj naplati. Tako je sa računa „Certusa" prebačeno 510.000 dinara na račun „Pronalazaštva", pre nego što je Terzić shvatio šta se dešava i podnošenjem istih dokaza blokirao dalju isplatu.
- Zahtev za proširenje istrage je sada podnet zbog prevare, jer je došlo do uzimanja sredstva. Predlog o pritvoru je podnet zbog upornosti u izvršenju krivičnog dela - kaže tužiteljka Čolić.
Vanraspravno veće je tada odbilo da odredi pritvor, ali je poništen i upis Dragojlovića i Stevića kao vlasnika i direktora „Certusa" u Trgovinskom sudu.
Pre dva i po meseca, tužilaštvo je podnelo i drugi zahtev za proširenje istrage i određivanje pritvora Dragojloviću i Steviću. Naime, 28. maja ove godine, Stević kao navodni direktor „Certusa" i Dragojlović kao vlasnik „DMD holdinga" potpisali su ugovor o preuzimanju duga. Ovim ugovorom se „Certus" obavezuje da će „Telenoru" isplatiti 3.100.000 dinara, koje ovoj kompaniji duguje „DMD holding". Na ugovoru o preuzimanju duga nalazi se i pečat „Telenora", zbog čega je ova kompanija podnela prijavu protiv Dragojlovića, tvrdeći da je reč o falsifikatu njenog pečata.
- Zahtev za određivanje pritvora podneli smo zbog izuzetne upornosti u izvršenju krivičnog dela prevare - kaže tužiteljka Čolić. O tom zahtevu za određivanje pritvora još nije odlučeno u Trećem opštinskom sudu, čiji se službenici sumnjiče da su omogućili Dragojloviću da registruje falsifikovani ugovor.
I pored svih ovih dokaza, Vrhovni sud je 3. aprila ove godine poništio rešenja Ministarstva ekonomije i Agencije za privredne registre o zabrani registracije Dragojlovića kao vlasnika „Certusa". U obrazloženju suda stoji da Agencija mora da vodi računa o efikasnosti, a ne o verodostojnosti podnetih isprava. Na osnovu ove odluke Vrhovnog suda, Agencija za privredne registre upisala je 14. avgusta Dragojlovića kao vlasnika „Certusa", i pored toga što je dobila obaveštenje tužilaštva da je u pitanju falsifikovani ugovor.
- Mi smo ponovo urgirali da sud odlučuje o pritvoru - kaže tužiteljka Čolić.
Blokirani računi i estradna poznanstva
Dejan Dragojlović, koji je široj javnosti poznat i po tome što je zakupio celu salu za koncert jedne poznate estradne pevačice na kome je bio jedini posetilac, ima više preduzeća čiji su računi blokirani, ili su bili blokirani. Tako se u registru Narodne banke Srbije navodi da je „DMD holdingu" blokiran račun za 3.899.699 dinara, „DMD Medical investmentu" za 4.324.951 dinara, „DMD Medicalu" za 2.497.167 dinara... Blokiran je i račun preduzeća „DMD Petrol" u kome Dragojlović ima udeo u vlasništvu za 6.491.490 dinara. Inače za Dragiojlovićevo ime vezana su čak 42 postupka koji se vode u Trgovinskom sudu.
