Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažnim bombama odlažu suđenja
BEOGRAD - Lažne dojave o bombama ponovo su učestale, posle kraćeg zatišja, koje je usledilo sredinom marta kada su otkriveni prvi učinioci i podnete krivične prijave protiv njih.
Od preko 200 lažnih anonimnih dojava o podmetnutim bombama u sudovima, školama, preduzećima i drugim javnim ustanovama u Srbiji, za sada je na sud stigla samo jedna.
Tu dojavu je 20. februara uputila referentkinja u Republičkom javnom pravobranilaštvu Milena Ilić preko svog mobilnog telefona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << lažno dojavivši da se u zgradi Palate pravde nalazi bomba, kako bi odložila suđenje u kom je stranka u postupku.
ŠTETA
Više lažnih dojava primili su i sudovi u Nišu, Čačku, ali i drugim gradovima Srbije.
U zdanju Palate pravde nalaze se Okružni, Prvi i Drugi opštinski sud, kao i nadležna tužilaštva, u kojima je zaposleno oko 2.000 ljudi, a dnevno kroz nju prođe po više hiljada građana koji su tu raznim poslovima, tako da evakuacija - izlazak, a zatim i vraćanje na posao traje i više od sat vremena.
Zatišje je usledilo posle javnog saopštenja policije da je pored Ilićeve, identifikovano još nekoliko maloletnika koji su lažne dojave o bombi upućivali na brojeve svojih škola, kako bi prekinuli nastavu.
Prema podacima beogradske policije, od 20. januara do sredine maja ove godine, u Beogradu je bilo oko 200 lažnih dojava o podmetanju bombi u raznim objektima, dok ih je prošle godine bilo ukupno 74. Psiholog Žarko Trebješanin rekao je Tanjugu da su, prema njegovom mišljenju, lažne dojave o bombama politički motivisane i da ih upućuju ljudi sa „druge strane zakona“. Kako je najveći broj lažnih dojava upućen sudovima logično je da to rade ljudi iz kriminogenih sredina, naveo je Trebješanin, napominjući da je reč o „krupnim kriminalcima“ kojima ne odgovara stabilnost u državi, već haos i nesigurnost.
„Anonimnom dojavom o bombi stvara se haos, panika i nestabilnost u radu državnih organa. Najmanji je rizik da će za tu vrstu haosa neko odgovarati“, smatra Trebješanin i dodaje da „čak i da neko bude uhvaćen može lako da se izvuče“.
On je objasnio da postoji vremenska povezanost prvih čestih lažnih dojava o bombama u Srbiji sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, ali da ne može da tvrdi da je to uzrok, već samo „signal“ za početak kako političkog neslaganja, tako i mogućnosti za izazivanje društvene nestabilnosti.
Jedini način da se spreči haos jeste da službe deluju efikasnije i da se uhvate i kazne počinioci tih krivičnih dela, zaključio je psiholog.
Suđenje Ilićevoj koja se optužnim predlogom tužilaštva tereti da je izvršila krivično delo izazivanje panike trebalo bi da počne 3. juna u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
Palata pravde evakuisana je čak četrnaest puta od početka ove godine zbog dojava o podmetnutoj bombi, za koje se ispostavljalo da su bile lažne.
Treći, Četvrti i Peti Opštinski sud bili su „mete“ ukupno devet lažnih dojava o bombi od početka ove godine.
Portparol Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić objasnila je da sud o svakoj dojavi obaveštava policiju, koja šalje jedinice specijalizovane da izvrše pregled objekta i preduzmu dalje korake. Prema njenim rečima, policija je dužna da izvrši evakuaciju zgrade prema proceduri. Naglasila je da je sve što se tiče otkrivanja učinilaca takvih radnji u nadležnosti policije.
Česti prekidi suđenja i evakuacije najviše pogađaju građane, kojima se odlaže zaštita, odnosno mogućnost ostvarivanja prava i prilikom napuštanja zgrade burno negoduju, kao i kada saznaju da suđenje neće biti održano.
Međutim, primetno je da su na na vest o podmetnutoj bombi i česte evakuacije, naročito u Palati pravde, i zaposleni i građani „pomalo oguglali.“
