Izvor: S media, 28.Dec.2010, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni otmičar tuži državu!
Posle četiri godine provedene u pritvoru zbog sumnje da je pripadao klanu koji je oteo i likvidirao Slobodana Radosavljevića Bulku, na adresu Aleksandra Zdravkovića stigla je oslobađajuća presuda. Sada Zdravković tuži državu i traži 20,6 miliona dinara, saznaje S media portal.
Iako široj javnosti ime Aleksandra Zdravkovića nije poznato (barem ne u kriminogenom miljeu kojem se sudilo u Posebnom odeljenju Okružnog suda), on će u istoriji ove institucije ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << upamćen kao jedini od 33 optuženih koji nije oglašen krivim za delo koje mu je stavljeno na teret.
U obrazloženju presude, pročitane na Krstovdan 2008.godine, stoji da je Aleksandar Zdravković oslobođen optužbe da je 12. juna 2002, u kući Ninoslava Konstantinovića u Ovči, preuzimao od Milana Jurišića-Juriška čuvanje oštećenog Bulke, sa namerom da ga ne pusti na slobodu dok od njega ne iznudi novac.
Posle dobijanja oslobađajuće presude, Zdravković je odlučio da tuži Srbiju za četiri godine nezakonitog boravka u pritvoru. Po rečima njegovog branioca, advokata Aleksandra Đorđevića, cifra koju Zdravković potražuje od države iznosi 20,6 miliona dinara.
Pogrešno „tipovanje“
Da podsetimo, ime Aleksandra Zdravkovića osvanulo je u medijima kao jedno na spisku onih koji su učestvovali u otmici Slobodana Radosavljevića Bulke; pomenuo ga je Milan Jurišić-Juriško, u iskazu datom policiji, kao „Acu, Krnjinog druga čije podatke ne zna“ i „koji je trebalo peške da prođe između zgrada i pomogne u slučaju nekih problema“.
Na osnovu te Jurišićeve izjave čiji je karakter, kako će se kasnije ispostaviti, bio u maniru „rekla-kazala“, Zdravković je lišen slobode 13. marta 2003, kada se dobrovoljno odazvao na telefonski poziv inspektora SUP. Zadržan je u pritvoru mesec dana, i posle svih provera (i to u jeku akcija „Sablja“) bio je pušten.
Hapšenje u GAK-u
Međutim, nekoliko meseci kasnije iznova je uhapšen u prostorijama GAK na krajnje nehuman način - kada je doveo suprugu na pregled - iako mu pre toga nisu poslali ni poziv ni rešenje o određivanju pritvora.
Usledila je nova „kvalifikacija“ - da je član organizovane kriminalne grupe i da se smenjivao sa Jurišićem prilikom čuvanja otetog (sada pokojnog) Bulke.
Iz perspektive tužioca - nek sedi u pritvoru, pa nek dokazuje nevinost, iako je to suprotno pravu. Iz perspektive opuženog - neizvesno dug period iza rešetaka i iščekivanje trenutka kada će moći da se oslobodi nametnutog balasta i vrati porodici.
Kako se „topila“ teorija zavere
-Pune četiri godine Zdravković je bio u položaju „ni na nebu, ni na zemlji“ - kaže za S media portal advokat Aleksandar Đorđević. - Iznenađujuće je da je on bio obuhvaćen optužnicom, jer mu je na krajnje uopšten i paušalan način pripisano zločinačko udruživanje sa ljudima koje i ne poznaje. Sve vreme sam tvrdio da mu je krivično delo zločinačkog udruživanja, inače bez ikakvog pokrića u izvedenim dokazima, pripisivano samo u cilju pravdanja njegovog mesta u optužnici.
Ne može se ići iz pritvora u zatvor?!
Pozivajući se na to da ne postoji nijedan dokaz koji ga tereti u ovom postupku, Aleksandar Zdravković je tražio da bude pušten iz pritvora. Odbijen je, uz obrazloženje da bi to mogao da zloupotrebi. Na prvi pogled, reklo bi se - ništa čudno. Međutim, upravo u toj odbijenici odslikan je vrhunac obnevidelosti savremenog srpskog pravosuđa.
Naime, tužilaštvu je dostavljena pravosnažna presuda po kojoj je Zdravković trebalo da izdržava kaznu za neko drugo krivično delo.
U praksi, to znači da bi Zdravković, odmah po puštanju na slobodu za učešće u otmici sada pokojnog Bulke, bio upućen na izdržavanje druge kazne. Samim tim, ne bi postojala mogućnost da on zloupotrebi slobodu: faktički je ne bi ni okusio zbog pravnosnažnosti prethodne presude - iz pritvora bi otišao pravo u zatvor, što je i učinio 18. januara, čim je oslobođen optužbi za otmicu Bulke.
Zdravkovićev branilac ističe da je optužnica u početku zamišljena i sročena tako da prikaže sveopšte, multipersonalno i multidisciplinarno zavereničko delovanje u cilju izvršenja osnovnog krivičnog dela po kome je već postupak prvostepeno okončan, i dodaje:
-Od te prvobitne teorije široke zavere odustalo se još u fazama priprema za glavni pretres, kada je tužilaštvo odustalo od jednog broja optuženih, verovatno procenjujući da ili za njihov progon nema dovoljno dokaza, ili da njihovo gonjenje nije politički opravdano. Moj branjenik, nažalost, nije imao tu sreću. Za Zdravkovićev progon nije bilo nikakvih dokaza. Iako je on u tužilačkom trustu mozgova politički totalno neinteresantan, a u masi okrivljenih ocenjen kao „toliko nevažan“ da ga čak nijedan jedini svedok-saradnik nije pomenuo, niti ga poznaje, proveo je iza rešetaka četiri godine. Sada je vreme da naplati taj propust države i pravosuđa.
S. Moldovan
