Izvor: Blic, 18.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažni dolar je teško prepoznati
Lažni dolar je teško prepoznati
BEOGRAD - Falsifikovani dolar se od originala razlikuje samo u tri mikrogreške koje su vidljive tek pod lupom tako da lažni dolar teško prepoznaju čak i stručnjaci, izjavio je za 'Blic' Zoran Stajić, ekspert MUP Srbije za falsifikovane novčanice. On objašnjava da je 'superdolar' urađen na kvalitetnom papiru, ima sve karakteristike originala, čvrstinu, otpornost na habanje, sigurnosnu nit, končiće, vodeni žig (doduše lošijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kvaliteta), zbog čega predstavlja pravu noćnu moru za sve koji rade na otkrivanju krivotvorenih novčanica.
Falsifikovanje novca je, dodaje Stajić, organizovani kriminal u kojem učestvuje nekoliko osoba sa striktnom podelom posla. Postoji i međunarodna saradnja kriminogenih grupa, bez obzira na nacionalnost i zemlje iz kojih potiču, pa je u suzbijanju ovog vida kriminala prisutna izuzetna saradnja Interpola, Europola, Evropske centralne banke i naše policije. U tom cilju i delegacija MUP je učestvovala i na 10. međunarodnoj konferenciji Interpola o falsifikovanju novca, a posetila je i seminar nemačke policije o ovoj problematici. Kada je reč o saradnji s drugim policijama, u slučajevima kada otkrije lažne novčanice, odmah obaveštava Interpol o tome koji je serijski broj i tip falsifikata, da bi, ukoliko se isti falsifikat pojavio u nekoj drugoj zemlji, zajednički radili na otkrivanju falsifikatora i rasturača.
Inače, prošlogodišnja zamena evropskih valuta evrom dovela je do toga da je u prvoj polovini godine povećana zaplena lažnih maraka i lira kojih su vlasnici želeli da se otarase. Upravo tu zamenu i nepoznavanje evra, kao i činjenicu da su građani sve više kupovali američki dolar, iskoristili su falsifikatori i pokušali da na tržište plasiraju lažne novčanice. Mnogo lažnih evra dolazi iz Bugarske, što dokazuju i zaplene ovih novčanica na graničnim prelazima.
Kako kaže Stajić, u samom poslu postoji nekoliko ljudi, počevši od organizatora, zatim poznavalaca štamparske i grafičke tehnike i kompjutera, pa do distributera, koji su veoma vešti u 'poslu', jer znaju da odaberu mesto, vreme i način rasturanja para. Za njih su pogodne zelene i stočne pijace u jutarnjim satima, kao i trafike, jer prodavac ispod šubera ne vidi onog ko mu daje novac.
- Ukoliko građani nisu u mogućnosti da novac menjaju u menjačnicama NJB, treba dobro da opipaju kvalitet papira, jer su falsifikati uglavnom kompjuterska ili laserska obrada na običnom papiru, da obrate pažnju na nijanse boja i dimenzije novčanica, te da provere da li novčanica ima vodeni žig i zaštitnu nit - upozorava major Stajić. Građani bi takođe trebalo da obrate pažnju na osobu od koje kupuju novac, na registarsku tablicu automobila, čime bi umnogome pomogli policiji da uhapsi rasturače. U prilog toj tvrdnji Stajić navodi i slučaj dva poljoprivrednika iz Rekovca, koja su u Jagodini prodala telad i dobili 11 novčanica od 50 i četiri od 100 evra. Međutim, njih dvojica su dobro zapamtili muškarce koji su im podvalili 'lažnjake', opisali ih policiji i rasturači su istog dana uhapšeni. A. Adžić Šareni 'zelembaći'
VAŠINGTON - Ministarstvo finansija SAD namerava da, u okviru pojačane kampanje za zaustavljanje falsifikovanja američkih banknota, 'bar na svakih sedam-osam godina' menja izgled dolarskih novčanica, objavio je podsekretar Ministarstva finansija SAD Piter Fišer. Prema podacima specijalne tajne službe za suzbijanje falsifikata, u SAD se najčešće javlja falsifikovana novčanica od 20 dolara, a u inostranstvu se najviše pravi lažna 'stotka'. Bušova administracija je došla do podatka da je 2002. godine otkriveno lažnih 'zelenih novčanica' u vrednosti 47,5 miliona dolara. Fišer je naglasio i da su troškovi sprečavanja falsifikovanja zanemarljivi u poređenju s rizikom gubitka poverenja u američku valutu.
