Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažne bombe odložile na stotine suđenja
MUP odlučuje da li je nekom sudiji potrebno lično obezbeđenje, ali se na bezbednosnu procenu čeka mesecima
Pravosuđe ne može samo da reši problem sve ugroženije bezbednosti sudija i zgrada sudova. Ne može da spreči sve brojnije lažne dojave o podmetnutim bombama, zbog kojih se odlaže na stotine suđenja. Ne može da bude ažurno pod teretom neracionalne mreže sudova i ogromnog priliva novih predmeta, a nema uticaja na zakonodavnu i izvršnu vlast da ubrza osnivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << apelacionih sudova i upravnog suda.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero već godinama ukazuje na iste probleme. U svakom razgovoru s novinarima naglašava da je sudstvo jedna od tri ravnopravne grane vlasti i nezavisna od druge dve grane.
Pokazalo se tokom ovih godina da rad pravosuđa i te kako zavisi od odluka izvršne i zakonodavne vlasti. Šta je to što najviše zavisi od njih?
Sudstvo je nezavisno samo u donošenju svojih odluka. Ali, zavisno je od zakonodavne vlasti jer ona donosi zakone na osnovu kojih sud sudi. Zavisno je od izvršne vlasti koja mora da obezbedi sredstva i uslove za rad. Ne možemo pričati da nismo zavisni od izvršne vlasti u situaciji kada devetu godinu ponavljamo istu priču da u Palati pravde u Beogradu, u opštinskim sudovima koji se nalaze u toj zgradi, sede tri sudije u istom kabinetu i dele istu sudnicu, pa mogu da sude tek svaki treći dan. Od uslova za rad mnogo zavise naša ažurnost i kvalitet.
Mi imamo zakonsku obavezu da sudimo, presudimo i da to uradimo kvalitetno i u razumnom roku. Ali, s druge strane, obaveza je Skupštine da donosi zakone i da razrešava i bira sudije, a ona to ne radi godinama. Obaveza izvršne vlasti je da obezbedi uslove za normalan rad sudova. Da li je normalno da je tako teško utvrditi odakle se upućuju anonimni pozivi o podmetanju bombi?
Od početka godine bilo je 13 lažnih dojava u Palati pravde i još desetak u drugim sudovima. Zar ne može s listinga da se utvrdi odakle dolaze ti pozivi?
Svaki sud ima svoju telefonsku centralu i ima listing brojeva s kojih su došli pozivi. Znamo da postoje zaštićeni brojevi koji ne ostavljaju identifikaciju, ali ipak je nelogično da toliko lažnih dojava ne može da se otkrije. Ja to zaista ne bih umela da objasnim. Nijedan sudija nije ni ovlašćen ni stručan da odgovori na to pitanje. To treba pitati u ministarstvu koje je nadležno za otkrivanje učinilaca krivičnih dela.
Bilo je saopšteno da je jedan poziv uputila osoba zaposlena u Republičkom javnom pravobranilaštvu. Da li možda znate kako je ta osoba otkrivena?
Otkriveno je tako što je član porodice te žene dostavio pismo predsedniku suda i tužilaštvu, u kome je tvrdio da je ona zvala sud i rekla da je podmetnuta bomba, pa je izvršena provera navoda iz tog pisma i došlo se do osumnjičene.
Objavljen je podatak da se čak 150 suđenja i istraga u Palati pravde odloži u trenutku kada se naredi evakuacija zgrade. Mogu li se sagledati dugoročne posledice ovakvog paralisanja rada sudova?
Zbog dojava o bombama već su izgubljene godine suđenja. Mi već godinu dana imamo problem zbog tih dojava, a u poslednje vreme su učestalije. Evo, izračunajte: ako je danas odloženo suđenje kod jednog sudije parničara koji ima u radu 500 predmeta, ročište će biti odloženo za jesen, ali ako se tada ponovi evakuacija onda ono neće biti odloženo na nekoliko meseci nego na još duži period jer će taj sudija tada imati još veći broj predmeta u radu. To nosi godine suđenja!
Nemoguće je da funkcionišemo na ovaj način jer gotovo da nema dana u Srbiji bez dojave o podmetnutoj bombi u nekoj zgradi suda. Koliko je građana izašlo s posla ili uzelo slobodan dan da bi završili neki posao u sudu, uzeli izvod iz zemljišnih knjiga, overili punomoćje, da bi svedočili na suđenju, ali morali su da se evakuišu iz zgrade pre nego što su stigli na red. To je veliki problem i to nas sve mnogo košta, i državu i građane koji ne mogu da ostvare pravo na pravično suđenje jer sudovi nemaju uslove da ostvare razumne rokove.
Ko je dužan da reši taj problem i obezbedi nesmetano odvijanje suđenja?
Izvršna vlast. Ona mora preduzeti efikasne mere, mora da napravi sistemski mehanizam za razotkrivanje učinilaca i za adekvatnu bezbednost zgrada sudova. Mora da angažuje dovoljan broj ljudi u nadležnim službama koji će se time baviti.
Posle ubistva sudija u Odžacima i Knjaževcu ponovo se govori o uvođenju pravosudne policije. Šta se konkretno radi na tom planu?
U sistematizaciji je za 600 novih radnih mesta povećan broj sudskih stražara u celoj Srbiji. To je urađeno letos, posle ubistva sudije u Odžacima i sada se ti ljudi obučavaju u školi u Nišu, koja inače služi za obuku zatvorskih stražara. Napravljen je sistem edukacije, ali potrebno je vreme da se ti novoprimljeni ljudi dodatno obrazuju jer oni moraju biti vrlo stručni za taj posao. Potrebno je i mnogo preciznije zakonom regulisati ovlašćenja i nadležnost sudske straže. Neophodno je i obezbediti sredstva u budžetu za plate i opremu, što nije lako i nije moguće uraditi u kratkom roku, ali, eto, i to je u nadležnosti izvršne vlasti.
U čijoj je nadležnosti sudska straža?
Sudska straža je potpuno specifična. Nije u nadležnosti ni Ministarstva pravde ni Ministarstva unutrašnjih poslova. Sudski stražari su državni službenici koji su zaposleni u sudu kao radnici obezbeđenja, ali moraju imati specifičnu obuku, specifičan način rada i poseban status. Ne bi trebalo da budu plaćeni kao ostali državni službenici.
Ko čuva sudije van zgrada sudova, u njihovom privatnom delu života, u slučajevima kada je procenjeno da im je bezbednost ugrožena?
To je najteži problem sudstva, kod nas i svuda u svetu. Bezbednosnu procenu moraju da vrše nadležne službe koje postoje kod nas u MUP-u, ali kod nas ta bezbednosna procena nije dovoljno efikasna jer prolaze meseci dok od MUP-a ne dobijemo odgovor o konkretnom zahtevu koji podnosi predsednik suda opisujući sve okolnosti slučaja zbog kojih smatra da je oređeni sudija ugrožen. Mora se proceniti da li je opasnost realna jer ne možete svakom sudiji obezbediti stražara ispred kuće ili neprekidnu pratnju i posebnu vrstu vozila.
Da li je do sada bilo procena da sudiji treba zaštita, a da to nije sudija Specijalnog suda?
Da. Ima takvih slučajeva, i u Beogradu i u sudovima u unutrašnjosti, ne mogu da kažem koliko. Te sudije čuvaju pripadnici Jedinice za zaštitu MUP-a Srbije.
Obično se smatra da je krivičarima potrebnije obezbeđenje, ali se ispostavilo da su sudije parničari mnogo češće mete pretnji i napada.
Broj pretnji sudijama i predsednicima sudova je sve veći, dnevno se povećava. Parničari su mnogo ugroženiji jer presuđuju o najvažnijim životnim problemima građana, o imovini, radnim odnosima, starateljstvu nad decom, iseljenjima iz stana. Većina tih pretnji su samo izraz besa, nemoći ili želja nezadovoljne stranke da se pretnjom postigne brzina suđenja ili ishoduje vrsta odluke. I toga je uvek više u parnicama. U krivici postoje sankcije pa okrivljeni ima određenu dozu sumnje da će presuda biti oštrija ukoliko pravi probleme. Pravna priroda građanskih odnosa je takva da suprotstavljene stranke, istog statusa u sporu, smatraju da su obe u pravu, a onaj koji gubi kaže da ga je „korumpirani sudija doveo do prosjačkog štapa”. Nema pretećeg pisma u kome se ne kaže da je sudija korumpiran. Prete obično da će ubiti sudiju, pa sebe.
Vi ste, kao predsednik Vrhovnog suda, dobijali ozbiljna preteća pisma. Da li imate državno obezbeđenje?
Dve godine od MUP-a čekam bezbednosnu procenu.
Šta je sa sudijama Odeljenja za organizovani kriminal Vrhovnog suda?
Čekamo bezbednosnu procenu.
Kakva je, inače, saradnja sudstva i policije?
I tu nedostaje sistemsko rešavanje problema. Mogu da razumem da MUP ima kadrovske probleme, nedovoljan broj ljudi, ali kod nas je decenijama pojava da policija nema kadrove za asistenciju prilikom izvršenja sudskih odluka u građanskim postupcima, a najveći broj napada na sudije i povreda, pokušaja ubistava, bilo je upravo u takvim situacijama. Mnoga izvršenja u porodičnim sporovima, koja moraju biti efikasna, nisu sprovedena zato što nije došla policija da asistira. Sudski izvršitelj niti ima znanja niti ima ovlašćenja da primenjuje silu, a u mnogim slučajevima je potrebno primeniti mere prinude. Zato dolazi do odlaganja, a samo ću da podsetim da je već nekoliko presuda doneto u Strazburu samo zbog toga što nismo imali razuman rok u pogledu izvršenja sudskih odluka.
Kako ocenjujete odnos javnosti prema pravosuđu?
Način komentarisanja sudskih odluka i paušalne ocene rada pojedinih sudova od strane nosilaca druge dve grane vlasti umnogome doprinose načinu na koji se građanstvo odnosi prema nama. Zato se i događa da oni koji nisu zadovoljni sudskom odlukom uzimaju pravdu u svoje ruke i napadnu sudiju. Ako spor dugo traje, nezadovoljni građanin će reći da je sudija potplaćen da odugovlači, a ako brzo presudi, reći će da je to urađeno preko veze ili uz mito. Štagod sud uradio u ovom trenutku, građanin će reći da je sudstvo korumpirano i pozvaće se na neku političku ili javnu ličnost koja je za njega autoritet koja je izašla u javnost i rekla: „Ma, kakvo je to sudstvo?!” ili: „Presuda je pravno zamajavanje”. S druge strane, nosioci javnih funkcija vole da se pozivaju na sud kada treba rešiti neki problem u funkcionisanju vlasti. Ako su sporne privatizacije, stečajevi ili ako je političar uvredio političara, onda svi govore kako će sud reći ko je u pravu, ali isti taj sud je meta napada istih tih političara ako im se ne dopadne neka sudska odluka. Isti taj sud je potpuno marginalizovan kao grana vlasti.
Znamo da je i sudijama suđeno zbog mita i da je sudija Vrhovnog suda zbog toga na izdržavanju kazne zatvora, po pravnosnažnoj odluci upravo Vrhovnog suda.
Da, ali taj sudija još nije razrešen dužnosti sudije, a onda novinari i građani govore kako mi štitimo „naše” jer ne znaju da je za razrešenje nadležna Narodna skupština koja tri godine nije odlučila ni o jednom predlogu za razrešenje sudije i koja dve godine nije izabrala nijednog novog sudiju. Nisu razrešeni ni oni koji su ispunili uslove za penziju, pa zbog toga ne mogu da sude, ali i dalje primaju plate jer nisu razrešeni, zbog čega na njihova mesta ne mogu da budu birane nove sudije. Skupština je zakazala vanrednu sednicu da bi ukinula imunitet jednom tužiocu zbog krivičnog postupka protiv njega, a nije mogla da stavi na dnevni red izbor i razrešenje sudija jer to za Skupštinu nije bilo hitno ni bitno. Sada Skupština ne radi i opet čekamo da prođu izbori. Mnoge sudije više nisu među živima, čak su dvojica i ubijena za manje od godinu dana.
Vrhovni sud je poznat kao sud bez sudnice. Ako imate više optuženih, morate da sudite u Palati pravde ili u Specijalnom sudu. Kako ćete rešiti taj problem?
Devet godina čekamo zgradu, nemamo sudnicu, održavamo javne sednice u Palati pravde, a onda tamo imamo lažnu dojavu o bombi i evakuaciju. Dovođenje optuženih iz pritvora košta ovu državu. Moramo vratiti optuženog u Centralni zatvor, ne možemo ga držati na parkingu Palate pravde dok se ne utvrdi da li je uzbuna bila lažna. Mnoga suđenja se politizuju i u javnosti se o njima vode debate, a da li neko razmišlja o tome da Vrhovni sud Srbije, koji postoji 162 godine, nema svoju zgradu ni svoju sudnicu?
Šta je sa zgradom u Nemanjinoj 9, u koju treba da se usele pravosudni organi? Čini se da su radovi pri kraju.
Građevinski će zgrada biti gotova u junu, ali ne zna se kada će biti opremljena za useljenje. Nažalost, Vrhovni sud opet neće imati svoju posebnu zgradu, ali će biti u lepoj novoj zgradi, bar spolja divno izgleda. Tu bi trebalo da budu useljeni Vrhovni sud kao budući kasacioni sud, zatim apelacioni sud i upravni sud, koji još nisu osnovani, kao i postojeći Viši trgovinski sud.
Dakle, može se desiti da zgrada bude spremna za useljenje, a da nemamo formirane sudove koji u njoj treba da rade?
To zavisi od toga kada će se konstituisati nova Skupština koja bi trebalo da usvoji sistemske zakone iz oblasti pravosuđa i omogući konstituisanje sudova. Teoretski, to može da se desi već u junu. Ali, ostaje i tada pitanje kada će sudstvo doći na dnevni red. Najhitnije bi trebalo usvojiti zakon kojim će biti uspostavljena nova mreža sudova, što se odlaže već devet godina. Sve dok se to ne uradi imaćemo problem sve veće neažurnosti sudstva zbog preopterećenosti predmetima.
Kakav je sada materijalni položaj sudija i zaposlenih u pravosuđu?
Smatram da je materijalni položaj sudija sada zadovoljavajući, ali još nije rešen materijalni položaj sudskih službenika koji je veoma loš. Donet je zakon koji nije na adekvatan način tretirao državne službenike u pravosuđu bez kojih sudstvo ne može da funkcioniše. Ako se zakon ne promeni, za šta je nadležno Ministarstvo za državnu upravu, najbolji službenici će nam otići.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 20.04.2008]
