Izvor: Blic, 28.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupuju po sto grama mesa
„Oči željne, a buđelar prazan", kratak je opis života velikog broja penzionera u Nišu. Poslednja poskupljenja životnih namirnica najviše su pogodila standard 6.134 penzionera u Nišu koji dobijaju najniža primanja - maksimum do 9.082 dinara što znači da mnogi mesec „izguraju" i sa duplo manje novca. Krajnje zabrinjavajuća činjenica je da su mnogim penzionerima obične stvari postale pravi luksuz jer „prvo izmire račune državi, a šta ostane može se sakupiti u nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrošačkih kesa".
Dokaz za to su tvrdnje niških pekara, mesara i prodavaca na pijaci koji kažu da u danima kada se primaju penzije, prodaja peciva i mesa skoči za čak 20 do 30 odsto. To dovoljno govori da su od 47.914 penzionera koliko ima u Nišu, mnogi željni četvrtine bureka sa sirom (60 dinara) ili pljeskavice (80 dinara).
U hodnicima Penzionog fonda zatičemo grupu penzionera od kojih nam niko neće reći da je gladan, ali se to može pročitati između redova. Ratko Perović objašnjava „da mu nije pomoći dece, retko bi video meso na trpezi".
- Svi napadaju penzionere što prvo plaćaju račune pa sve ostalo, ali kako da ostanem bez vode ili struje. Isto se dešava i sa odećom. Vidite me u farmericama i trenerici. To je sve sinovljeva iznošena garderoba - kažu njih dvojica.
Stojan Milojević je 38 godina radio u Elektronskoj industriji i Jastrepcu i prima 20.000 dinara.
- Penzioneri su svega željni, kako da nisu. Za komunalne i druge račune izdvajam 11.000 dinara, a devet ide za hranu. Želja mi je da kupim veš mašinu i tepih koji je već odavno izlizan. Moja snaja prima 8.000 penzijicu i kako ona živi sa tako malo para, to samo ona zna - napominje Milojević.
Dušan Vučković je još više „zaglibio" sa svojih 20.000 dinara jer je podigao kredit, a mesečno otplaćuje 3.000 dinara ratu.
- Pošto imam i invalidninu od 4.000 dinara zbog pet metaka u nozi, mislio sam da ću sve to lakše da otplaćujem, ali teško ide. Nešto kupim i unuci i to je to - zaključuje Dušan.
Nišku fudbalsku legendu, Miodraga Stojanovića Šureta srećemo u šetnji sa krajnje modernim naočarima za sunce. On pak ima drugačije mišljenje od svojih vršnjaka.
- Moji penzioneri se stalno nešto žale, a u stvari sve je stvar kalkulacije. Uvek imam neku rezervicu da uskoči. Polovina penzije mi iznosi 8.000 dinara - napominje Šure.
Nesumnjivo, najveće penzije u Nišu imaju vojna lica sa visokim činovima koji primaju 40.000 do 50.000 dinara. Najveća grupa penzionera, njih oko 20.000 građana mesečno raspolaže naknadom od 17 do 23.000 dinara. Brojka nad kojom bi trebalo da se zamisle organizacije za zaštitu na radu je da u Nišu ima 9.971 korisnik invalidske penzije.
Čekaju penziju za burek
- Žalosno je da čovek čeka penziju da bi kupio četvrtinu bureka ili neko pecivo - kaže Mališa Đorđević, vlasnik pekare „Srbijanka". Priča prodavaca na pijaci je još poražavajuća jer kažu da pojedini penzioneri kupuju po jednu šargarepu ili dva krompira, dok u mesarama tvrde da ima onih penzionera koji traže da kupe 100 grama mesa ili jednu kost.
