Izvor: Politika, 15.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućni zatvor tek krajem sledeće godine
Cena uređaja za elektronski nadzor je oko 5. 000 evra, dok jedan zatvorenik u sistemu izvršenja godišnje košta i do 7.000 evra
Kazna kućnog zatvora, koja je predviđena izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku usvojenim u septembru ove godine, moći će da se izvršava – tek krajem sledeće godine. Do tada bi, naime, trebalo da bude obezbeđena sva neophodna oprema za ovaj vid kažnjavanja i služba koja će kontrolisati izvršenje kazne. A, hoće li sudovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izricati ove kazne, uprkos činjenici da njeno izvršenje, bar još neko vreme, neće biti moguće?
– Uvek se postavlja pitanje zašto se nešto unosi u zakon, a onda se ne primenjuje. Morate da uspostavite zakonski okvir, da nešto propišete, da u set zakona uključite nove sankcije. Unošenje u zakon daje mogućnost da donesete podzakonske akte kojima bliže regulišete izvršenje i da formirate organizacionu jedinicu koja će da izvršava takvu vrstu sankcija. U suprotnom, ne bi postojao nikakav osnov da napravite službu koja će da nadgleda sprovođenje sankcije, da je organizujete" Između donošenja zakona i njegove primene prođe izvesno vreme. U tom periodu, u konkretnom slučaju, sudije i sistem koji treba da izvršava sankciju moraju da budu u koordinaciji, odnosno da se usaglase na koji je način najbolje sprovesti te sankcije – govori za naš list Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Isti princip je, prema rečima našeg sagovornika, bio i kada je u pitanju bilo izricanje alternativnih sankcija (rad u javnom interesu i uslovna osuda). One su unete u zakon, sudije su dobile mogućnost da ih izriču, ali je bilo potrebno vreme da Ministarstvo pravde napravi organizaciju za izvršenje.
– Da bi se elektronski nadzor tokom kućnog zatvora uspešno primenjivao potrebna je dobra priprema. Ona podrazumeva da odlučimo koja će se oprema koristiti, kako će biti organizovana služba za praćenje i kako će se sud obaveštavati o primeni elektronskog nadzora. Pilot projekat će biti rađen na teritoriji beogradskog Okružnog suda i to sa otprilike 300 narukvica. Sredstva za nabavku opreme, oko milion i po evra, dobijena su iz pristupnih fondova Evropske unije i to će biti dovoljno novca da se „pokriju” troškovi za prvih tri stotine jedinica za praćenje – objašnjava Joka.
Prema njegovim rečima, mera kućnog zatvora mogla bi u svom punom obimu da profunkcioniše krajem sledeće godine. Do kraja godine, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija bi, prema rečima našeg sagovornika, trebalo da uradi „studiju izvodljivosti” primene elektronskog nadzora sa kojom će izaći pred pristupne fondove koji su omogućili sredstva za njegovu primenu. Potom će, navodi Joka, pomenuti fondovi sprovesti proceduru nabavke opreme.
– Cena jedne elektronske jedinice je oko 5.000 evra. Iako na prvi pogled izgleda da je reč o velikom novcu, mogu da kažem da je to manje od onoga koliko košta zatvorenik a što iznosi i do 7.000 evra godišnje u zavisnosti od ustanove i kategorije uhapšene osobe. Kada izvršavamo kaznu zatvora prema nekome, ona košta više nego jedna elektronska jedinica. Jedinica se koristi dugo i za više osuđenika uzastopno. Posle godinu dana, praktično sama sebe isplati.
Ono što je značajno, jeste da mora da se organizuje tehnička služba čiji će isključivi zadatak biti praćenje i koja će registrovati da li se osuđenik ili pritvorenik pridržava odredaba koje mu je sud naložio – navodi načelnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Iako ih žargonski nazivaju „narukvicama”, elektronske jedinice će se nositi na nozi. Zakopčavaće se oko gležnja na nozi, a preko GPS sistema će biti u vezi sa centralnom službom za praćenje. Komforna je i vodootporna.
– Služba za praćenje kretanje osuđenog registruje sa preciznošću od nekoliko metara. Potpuno je nebitno gde će se nalaziti centralni sistem s obzirom na to da se komunikacija odvija preko satelita. Na ekranu službe u svakom trenutku može da se vidi praćenje svih osuđenika, a ukoliko neko od njih probije zonu koju mu je sud propisao, uređaj to registruje. Odlukom suda određuje se zona ili putanja kojom osuđeni može da se kreće – navodi na kraju Joka.
Miroslava Derikonjić
--------------------------------------------------
Stepinac u kućnom pritvoru
U nekadašnjoj Titovoj Jugoslaviji, prvih godina nakon Drugog svetskog rata, najpoznatija ličnost koja je kaznu izdržavala u kućnom pritvoru bio je zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. U oktobru 1946. godine Vrhovni sud NR Hrvatske osudio je Stepinca po optužbama za pokrštavanje desetina hiljada Srba u vreme NDH, saradnju s ustaškim režimom Ante Pavelića i protivnarodno delovanje nakon rata, na 16 godina zatvora s prisilnim radom. Posle pet godina provedenih u zatvoru Lepoglava, Stepincu je krajem 1951. godine, zbog lošeg zdravstvenog stanja, kazna preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću na Žumberku.
------------------------------------------------
Presuda
Prva presuda o izdržavanju kazne u kućnom zatvoru, koju je nedavno izrekao Opštinski sud u Užicu, najverovatnije će biti oborena na višoj sudskoj instanci, jer njena primena trenutno nije moguća. Sud je načelnika hirurškog odeljenja užičke bolnice Radišu Cvijovića osudio na šest meseci kućnog zatvora jer je kolegi dr Vladimiru Stojadinoviću izdao lažno lekarsko uverenje da boluje od raka levog bubrega.
[objavljeno: 16/11/2009]
