Izvor: Blic, 22.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućni pritvor za oko hiljadu osuđenika
Novi zatvor u Padinskoj Skeli za smeštaj 450 osuđenika biće otvoren početkom oktobra, saznaje “Blic nedelje” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Nakon Padinske Skele, trebalo bi da budu izgrađena još dva kazneno-popravna zavoda – u Kragujevcu i u Pančevu. U njima će moći da se smesti 1.000 osoba, a kao i u Padinskoj Skeli, u svakoj ćeliji će biti smešten jedan, najviše dva osuđenika. Planirano je da sva tri zatvora budu maksimalno obezbeđena, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će u njima da borave lica osuđena na duge zatvorske kazne za teška krivična dela, poput razbojništava, ubistava, trgovine narkoticima...
– Razlika između dosadašnjih zatvora i ovih po ćelijskom principu je u mnogo manjoj mogućnosti da osuđenici dolaze u kontakt jedni s drugima, što po logici stvari za njih predstavlja teži oblik izdržavanja kazne. Dodatno, ovi zatvori obezbeđuju veći stepen kontrole i bezbednosti, što se zahteva kada je reč o ovakvim počiniocima krivičnih dela koji izdržavaju duže zatvorske kazne.
Predviđeno je da se radi baš ova vrsta zatvora jer se pokazalo da Srbija nema dovoljno kapaciteta za osuđenike na duge kazne – kaže za "Blic nedelje” Damir Joka, direktor Centra za obuku Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.
Uz gradnju novih kazneno-popravnih zavoda, Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija problem prenatrpanosti u srpskim zatvorima pokušavaju da reše uvođenjem alternativnim sankcija, kao što su kućni pritvor i zatvor, rad u javnom interesu, kao i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom.
– Pokušavamo da smanjimo veliki broj kratkih kazni zatvora, jer su neefikasne i skupe za državu. Prošle godine primili smo 9.000 lica na odsluženje kazni zatvora, od kojih je 3.700 bilo do šest meseci. Predvideli smo da idemo do granice od 1.000 ljudi, koji bi bili obuhvaćeni elektronskim nadzorom, mada je realnije da u početku taj broj bude najviše nekoliko stotina – ističe Joka.
Ko će da služi kaznu na ovaj način, zavisi isključivo od odluka sudova i to će biti lica osuđena na manje kazne i lakša krivična dela u trajanju do godinu dana. Da je ovaj način isplativiji, Damir Joka pokazuje računicom po kojoj dan boravka lica u zatvoru državu košta 15 evra, dok je elektronski nadzor 7,5 evra.
– Pre mesec dana potpisan je sporazum s firmom koja će da obavlja tehnički deo monitoringa kućnog pritvora i zatvora , a instaliranje opreme očekuje se krajem avgusta ili početkom septembra. Nakon probnog perioda, očekujem da već krajem septembra ove godine sve bude spremno za početak rada – otkriva naš sagovornik.
On tvrdi da nije opravdana bojazan da će broj krivičnih dela porasti zbog naizgled blage kazna kućnog pritvora ili zatvora. Jer, dok je osoba pod elektronskim nadzorom, za nju će biti zaduženi i psiholozi, pedagozi i socijalni radnici.
– Treba imati u vidu da kazne zatvora reprodukuju kriminalitet. Lice koje provede kratko vreme u zatvoru, na primer, šest meseci stalno je u kontaktu s ljudima koji su počinili krivična dela i usvaja sistem vrednosti koji ga čini povratnikom. Kada je osoba vezana za svoju porodicu, a pod nadzorom društva, i te kako se smanjuje mogućnost kriminalne infekcije i ponavljanja krivičnog dela. Istraživanje sprovedeno u Italiji je pokazalo da lica koja odlaze u zatvor ponovo počine krivično delo u 60 do 70 odsto slučajeva, dok oni koji su na alternativnim sankcijama to čine u manje od 10 odsto slučajeva – objašnjava Joka.
