Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kristina se vratila kući
U Krševici kod Bujanovca se i sada oseća napetost i strah, jer četvorostruki ubica Boban Mitić još nije uhvaćen
Krševica kod Bujanovca – Prvo su niz lice potekle suze Blagoju Ristiću (57) i njegovom sinu Goranu (23), a zatim se začuo jauk i lelek dede, ujaka i bližih rođaka, kada se na vratima porodične kuće u Krševici kod Bujanovca, posle jednomesečnog uspešnog lečenja na niškoj neurohirurškoj i oftalmološkoj klinici, pojavila petogodišnja Kristina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mitić, kojoj je iz neposredne blizine iz pištolja pucao u glavu očuh Boban Mitić.
Te kobne večeri 16. marta ove godine serijski ubica iz Rataja kod Vranja ubio je Kristininu majku Suzanu (25), brata Lazara (4), sestru Anđelu (2) i baku Sunčicu Ristić (47) i pokušao da ubije dedu Blagoja (57) ali ga je iz neposredne blizine promašio. Pošto zločinac u pištolju nije imao više metaka, pesnicom je udario Blagoja u lice, bacio pištolj i nestao u pomračini bežeći prema obližnjoj šumi.
Dok čobanin iz Rataja kod Vranja i četvorostruki ubica Boban Mitić (34) još izmiče policijskoj poteri i za njim je raspisana međunarodna poternica, kuća strave i užasa u Krševici, u kojoj ubica pomračenog uma nije imao milosti za svoje najmilije, posle stravičnog zločina je pod policijskom zaštitom, a pod prismotrom je njegov dom u Rataju.
– Ne znajući šta se sve dogodilo te kobne večeri, čim je ušla u kuću, moja unučica Kristina je prvo potražila majku (moju kćerku) Suzanu, brata Lazara, sestru Anđelu. Plakala je, dozivala i pitala što ih nema. To mi je još više otvorilo preveliku ranu u grudima. Srce je htelo da pukne, priča očiju punih suza deda Blagoje Ristić, kojeg je zet iste večeri pokušao da ubije. Hvala dobrim i humanim ljudima koji su nam pomogli i trude se da nam pomognu kako bi nam ublažili preveliki bol. Hvala „Politici", Bubi Milovanović iz vranjske „Životne pomoći", Draganu Mladenoviću, vlasniku Radio i TV „Fokusa", i mnogim drugim humanim ljudima u Bujanovcu, Vranju, širom Srbije i inostranstva, kaže Blagoje Ristić.
– Kristina je jedino što mi je ostalo od sestre. Čuvaćemo je moj otac, supruga i ja. Nakon što joj je očuh (Boban) iz neposredne blizine pucao u glavu Kristini je oštećeno desno oko i ona će se ubuduće služiti samo jednim. Važno je da je ona nama ostala živa. Oporavlja se i svakim danom je sve bolje i bolje. Veliki problem nam je što traži majku, brata, sestru, baku, veli Goran.
Porodica Ristić je izuzetno siromašna jer niko od ukućna nije zaposlen. Situacija je još gora nakon tragedije. Zato mnogi, poput seljana Krševice koji su znajući za njihovu nemaštinu, sakupili novčanu pomoć. Pomoć u hrani, odeći i obući koju su uputili čitaoci „Politike" donela je humanitarna organizacija „Životna pomoć".
– Čim je spazila drvene bojice, koje je dobila, uzela je parče papira i počela da crta, prvo, kako je kazala, za Lazara, pa za mamu, pa za Anđelu. Crtaću za sve, govorila je, a kada bi se vrata na sobi otvorila, naglo bi se trgla i stresla. Očigledno je taj pokret podseća na onaj od stravičnog 16. marta kada je njen očuh sa pištoljem upao u sobu i počeo sve redom da ubija.
U Krševici se i sada oseća napetost i strah, jer je ubica i dalje na slobodi. Predsednik MZ u Krševici Srđan Stoilković napominje da više od 600 žitelja sela izbegava noću da se kreće selom, bojeći se da je ubica naoružan i da će kad-tad da se vrati na mesto. zločina.
A Davinić
[objavljeno: 21/04/2008]
