Izvor: Politika, 23.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminal se ne isplati
Udari na reformu pravosuđa u najvećem delu potiču od ljudi koji su tesno povezani sa organizovanim kriminalom, naročito sa trgovinom narkoticima
Građani Srbije videli su u nedelju luksuzne automobile i džipove, kao i novac, koje je država zaplenila od osumnjičenih za trgovinu drogom. Ministarka pravde Snežana Malović za „Politiku” govori o rezultatima sprovođenja Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Kada se može očekivati javna licitacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << automobila koji su bili izloženi ispred zgrade Specijalnog suda?
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom će narednih dana predložiti da se automobili daju na korišćenje državnim organima i ustanovama koje se bave socijalnim pitanjima, vrtićima, školama, sigurnim kućama... Postoji i mogućnost njihove prodaje radi očuvanja vrednosti.
Procedura je ista kao i za svaku licitaciju u izvršnom postupku. Objavljuje se oglas u „Službenom glasniku”, licitacija je javna, a kupac će biti onaj ko ponudi najvišu cenu. Država će na taj način delimično vratiti u budžet ono što je od nje oteto.
Kakvu će dokumentaciju dobiti građanin koji kupi automobil sa takvim „poreklom”?
Kada je vozilo trajno oduzeto, građanin sklapa ugovor sa Direkcijom za upravljanje oduzetom imovinom. Imaće dokumente u kojima stoji da je automobil kupljen od države. Direkcija vrši procenu vrednosti, u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije. Dok sud ne donese rešenje o trajnom oduzimanju, vozilo ne menja registarsku oznaku, a posle toga tablice mogu biti promenjene.
Automobil koji bude dat na korišćenje, biće registrovan na instituciju koja ga koristi i imaće nalepnicu na kojoj piše: „Oduzeto od organizovanog kriminala”.
Gde se sada nalaze ti automobili?
Trenutno su pod starateljstvom Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i svaki je već dobio nalepnicu. Oduzete pokretne stvari čuvaju se u magacinu na Vilinim vodama, koji je našoj direkciji ustupila Direkcija za robne rezerve, i na taj način smo uštedeli znatna sredstva državi. Zahvaljujući susretljivosti naših kolega iz robnih rezervi, nismo morali da sređujemo i opremamo prostor ispod Brankovog mosta, koji je prvobitno bio namenjen za čuvanje stvari oduzetih od organizovanog kriminala.
Od osumnjičenih za trgovinu drogom oduzeto je i 550.00 evra u svežnjevima novčanica od po 10, 20 i 50 evra. Kako se čuva taj novac i za šta će biti iskorišćen?
Sitni apoeni pokazuju poreklo takvog „prljavog” novca. On je došao sa ulice, od trgovine drogom. Trenutno se nalazi na računu Narodne banke Srbije. Sledeće nedelje imaćemo razgovor sa guvernerom oko načina korišćenja tog novca, ne želimo da bude pasivan dok se ne donese rešenje o trajnom oduzimanju. Naravno, ako sud utvrdi da je imovina stečena vršenjem krivičnih dela.
Da li će imovina oduzeta od narkodilera zaista biti uložena u vrtiće i domove za decu, kao što ste rekli na konferenciji za novinare?
Zakon predviđa da se deo sredstava koristi za finansiranje institucija koje se bave borbom protiv organizovanog kriminala, pre svega policije, tužilaštva i suda, kao i za finansiranje rada direkcije, a deo sredstava se može koristiti u humanitarne svrhe. Sredstva će biti dodeljivana vrtićima, školama, sigurnim kućama, institucijama koje se bave zapošljavanjem mladih, kao i socijalno najugroženijim građanima. Postoje razmišljanja da se sredstva od zakupa privremeno oduzete imovine usmeravaju za narodne kuhinje ili za pomoć institucijama kao što je Dom za decu bez roditelja u Zvečanskoj, Dom za autističnu decu na Bežanijskoj kosi ili Dom za hendikepiranu decu u Pančevu.
Dom za nezbrinutu decu u Subotici donirali smo sa pola tone slatkiša koji su bili oduzeti kao predmet izvršenja krivičnog dela. Sa gradom Leskovcem vodimo razgovore da u poslovnom prostoru od 250 kvadrata, oduzetom od osumnjičenog za pranje novca, budu smešteni Centar za socijalni rad i sigurna kuća za žrtve nasilja u porodici.
Redakciji „Politike” javljali su se čitaoci sa idejom da imovina oduzeta od narkodilera bude data institucijama koje leče zavisnike od droge. Šta mislite o takvom predlogu?
Smatram da ovaj predlog ima smisla. To je jedan od većih problema našeg društva i moramo se sa njim adekvatno boriti. Ministarstvo pravde će u predstojećem periodu razmotriti sve mogućnosti za realizaciju ove ideje. Naš osnovni cilj je da minimalizujemo štetu koju su kriminalci naneli građanima Srbije. Osobe koje su takvi učinili zavisnim i preprodavali im drogu, uništavajući život te dece i njihove porodice, jesu onaj deo građana kojem država i društvo treba i mogu da pomognu.
Državni sekretar je jesenas ocenio da bi već u prvim postupcima mogla biti oduzeta imovina u vrednosti od oko sto miliona evra. Da li je to i ostvareno?
Njegova prognoza bila je potpuno ispravna. Mislim da smo već blizu te cifre. Prema preliminarnoj finansijskoj analizi, vrednost do sada oduzete imovine može da se meri desetinama miliona evra. Oduzeta imovina PIK „Zemuna”, zgrade, hale, zemljište i ostalo, vredi 20 miliona evra. Samo na jednom računu u inostranstvu je pronađeno milion evra. Zaplenjeno je više od 40 nepokretnosti i 30 automobila, od kojih jedan vredi 100.000 evra, a zatim i velike količine tehničke robe. Vrednost placa u Šilerovoj ulici u Zemunu je 1,2 miliona evra. Odlukom vlade taj plac je dodeljen za izgradnju policijske stanice. U Kragujevcu su juče oduzete tri kuće od osumnjičenih za trgovinu drogom. Dakle, sve to je više od sto miliona evra.
Imam saznanja da se i Tužilaštvo za ratne zločine sprema da uđe u ovakve postupke koji im novi zakon dopušta.
Da li je doneta konačna odluka o nameni oduzete kuće Milorada Ulemeka u Filmskom gradu?
Postoje razmišljanja da ta kuća bude vrtić, ali ima i ideja da se u njoj otvori dom za penzionere. Još vodimo razgovore o tome. Kuća Darka Ercega u Nerodimskoj ulici na Zvezdari, oduzeta je zbog trgovine drogom, dodeljena je službi koja se bavi rešavanjem problema zapošljavanja mladih.
Kakvu poruku šaljete građanima Srbije kad kažete da je radniku potrebno dva života da zaradi jedan džip i da narkodiler za jedno veče zaradi životnu platu rudara?
Poruka je da nema nedodirljivih, da niko nije jači od države i da će biti priveden pravdi svako ko je činio krivična dela. Drugi deo poruke jeste da je pošten rad tog radnika osnovna vrednost našeg društva. Želimo da budućim generacijama pošaljemo poruku da se kriminal ne isplati, da je pravi sistem vrednosti poštenje.
Dobijali ste pretnje zbog ovog zakona. One su dolazile upravo od onih koji su smatrani „nedodirljivima”. Da li se takve pretnje nastavljaju?
Od momenta kada je doneta odluka da je neophodno sprovesti reformu pravosuđa, kao i intenzivniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, svima nama koji učestvujemo u tom procesu bilo je jasno da ćemo se suočiti sa brojnim poteškoćama, pa i pretnjama. Još jednom mogu da ponovim da mene takve stvari neće destimulisati niti zaustaviti. Svi „dobronamerni saveti”, SMS, pisma i druge naznake da treba da odustanem, neće me zaustaviti da radim svoj posao u interesu građana Srbije.
Od trenutka kada je objavljeno ko je izabran za sudije i tužioce, postoje razni modeli napada ili pokušaja degradacije celog procesa. Između ostalog, plasira se teza da su mišljenja o kandidatima pribavljena od BIA, što je netačno. Pozivam svakog da nam ukaže na konkretan slučaj gde postoji sumnja da je to činjeno. Sigurna sam da neće moći da navedu nijedan primer. Svesni smo da smo paketom pravosudnih zakona, reformama, razbili mrežu ustaljenih koruptivnih „šema” u pravosuđu. Udari na reformu pravosuđa u najvećem delu su potekli od ljudi koji su tesno povezani sa organizovanim kriminalom, naročito sa trgovinom narkoticima, čije su imperije na ovaj način ugrožene.
Aleksandra Petrović
-----------------------------------------------------------
Istrage protiv bivših sudija
„Politika” ima informaciju da su otvorene istrage protiv nekoliko neizabranih sudija bivšeg Vrhovnog suda i bivšeg Okružnog suda u Beogradu. Da li znate o čemu je reč?
Kao ministar pravde o tome nemam saznanja. Niko ne može biti pošteđen ko je učinio bilo koje krivično delo i postoji jasan stav o potrebi za odlučnom borbom protiv korupcije, bez obzira na to da li je reč o sudijama, tužiocima, policajcima, političarima ili bilo kojoj drugoj funkciji. Tome u prilog govori činjenica da je Ministarstvo pravde predložilo izmene zakona koje su stupile na snagu 1. januara, a čije odredbe predviđaju da korupcija u redovima najviših državnih službenika, koji su izabrani ili postavljeni od strane vlade ili Narodne skupštine, bude u direktnoj nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal.
[objavljeno: 24/01/2010]
