Izvor: Blic, 25.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krevet na dva zatvorenika
Srpski zatvori su toliko pretrpani, da više ne pomaže ni montiranje kreveta na sprat. Početkom ove nedelje, tačnije 22. januara, u njima je bilo smešteno 9.910 ljudi, i pitanje je dana kada će kroz ulazna vrata kazneno-popravnih ustanova proći i desetohiljaditi osuđenik.
Sadašnje stanje se nimalo se razlikuje od onog koje je u svom nedavnom izveštaju za 2007. godinu konstatovao Komitet Saveta Evrope za borbu protiv torture. Napominjući da „postoje stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje su neprihvatljive", Komitet od vlasti Srbije traži da najpre reše problem pretrpanosti, koji je označio kao alarmantan.
– U ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija realni kapacitet iznosi 6.000 mesta, a od 2003. godine do sada broj lica lišenih slobode se povećao za više od 60 odsto. Za to vreme nisu izgrađeni značajniji kapaciteti, a neke od zatvorskih zgrada datiraju još iz 19. veka. Najnepovoljnija je bila 2007. godina, kada smo morali da obezbedimo mesto za još 1.300 ljudi, što odgovara kapacitetu požarevačke Zabele. Neke analize Kancelarije Saveta Evrope pokazuju da bi Srbija, kao zemlja u tranziciji, mogla da ima oko 12.000 osuđenika – kaže za „Blic nedelje" Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.
Na pitanje šta Uprava, odnosno Ministarstvo pravde, preduzima da se sadašnje stanje koliko-toliko poboljša, Joka odgovara:
– Odlučili smo da izgradimo pet novih zatvora koji bi imali oko 2.000 mesta i krenemo u rekonstrukciju nekoliko postojećih. Do avgusta ove godine trebalo bi da bude završen zatvor u Padinskoj Skeli za 450 osoba osuđenih na duže vremenske kazne zbog teških krivičnih dela. U njemu neće biti grupnog smeštaja, već će se u svakoj sobi nalaziti jedan do dva osuđenika. Nadamo se da ćemo ove godine početi izgradnju zatvora u Pančevu i Prokuplju, a 2010. još u Kragujevcu i Kruševcu – iznosi Joka.
Ali, tesni zatvori nisu jedini problem.
Komitet za borbu protiv torture je, takođe, konstatovao da u srpskim zatvorima nema nikakvih aktivnosti ili programa za rehabilitaciju. „Ljudi su jednostavno stavljeni u zatvore i prepušteni sami sebi, što ih obično kasnije vodi u kriminalitet", izjavio je Mauro Palma, predsednik ekspertskog tima Saveta Evrope koji je sačinio pomenuti izveštaj.
Joka kaže da su i u ovoj oblasti uveli novine i da su umesto zastarelog koncepta, poznatog kao prevaspitanje osuđenika, počeli da primenjuju iskustva zatvorskih sistema u razvijenim zemljama.
U nekim zatvorima već postoje odeljenja za odvikavanje od droga. Uskoro uvodimo i odeljenja za kontrolu besa, a imaćemo savetovališta za osuđene zbog krivičnih dela s elementima seksualnog nasilja, sa kojima će raditi timovi psihologa i psihijatara. Posebnu pažnju poklanjamo sticanju kvalifikacija, kako bi ljudi posle izlaska iz zatvora bili obučeni za neki posao – od molerskog do pekarskog – kaže Joka.
Sve više mladih i narkomana
Jedna od uočenih negativnih tendencija u zatvorima je da na izdržavanje kazne dolazi sve više mlađih osoba. Takođe, sve je više onih koji su osuđeni za teška krivična dela s elementima nasilja. Posebno pada u oči da je u porastu i broj lica koji su pre dolaska u zatvor imali kontakt sa drogom ili su već postali aktivni zavisnici. Prema pokazateljima Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ova lica čine više od 50 odsto zatvorske populacije.
„Zatvor u zatvoru" čeka zakon
U krugu požarevačke Zabele izgrađena je zgrada za smeštaj osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala. Ovaj objekat, poznat kao „zatvor u zatvoru", moći će da primi od 120 do 140 ljudi. Međutim, u njemu još nema zatvorenika jer se čeka donošenje posebnog zakona.
– Pripremili smo Zakon o izvršenju kazne za krivična dela organizovanog kriminala, ali je on „vezan" za izmene, odnosno donošenje novog Zakonika o krivičnom postupku. Sada razmišljamo kako da taj zakon, ipak, što pre primenimo u praksi i da to bude u skladu sa propisima – kaže Joka.
