Izvor: Politika, 20.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditne kartice zamenile pajsere
Krivotvorenjem kreditnih kartica bugarski falsifikatori pogospodili balkanske lopove i ojadili njihove vlasnike i lokalne policije
Skoplje – Sa emisarima zapadnih preuređivača sveta početkom devedesetih godina minulog veka na prostore Balkana pristigli su moderni lopovi, zapravo tehnologija „gospodske krađe”. Lokalnim majstorima prevara i krivotvorenja svega i svačega nije trebalo mnogo vremena da štosove zapadnjačkih prevaranata nadopune svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „cakama” i da zatim zagorčaju život domaćim žrtvama i ovdašnjoj policiji.
Primitivne pljačkaške metode sa pajserima preko noći su zamenjene sofisticiranim pomagalima, kompjuterima i laserskim štampačima uz pomoć kojih se na daljinu i bez oštećenja otvaraju i prazne sefovi, automati i druga spremišta novca i dragocenosti.
Izvesni Benedeti, prodavac kompjutera na bugarskom tržištu je u proleće 1991. godine u Sofiji svom partneru Grofu Koletu objašnjavao prednosti štampača u boji i ne sluteći da time udara temelje renesansi bugarskog falsifikatorskog esnafa. Još Napolitanac nije ni stigao u zavičaj, a Kole i njegovi pajtaši su svoje umeće unovčili prodajući „originalne” ulaznice za fudbalsku utakmicu Crvena Zvezda – Sampdorija, koja se tada zbog sankcija igrala u Sofiji.
Sve iza toga je neverovatna priča o genijalnosti bugarskih falsifikatora, nedostignutim majstorijama u pravljenju kopija svega pa i dolara, tog magičnog papirića za ostvarenje svih maštarija pohlepnog homo sapijensa.
U narednoj deceniji, na tlu Bugarske niklo je 38 modernih štamparija za krivotvorenje dolara i drugih jakih svetskih valuta, a kad ih je u četvrtoj godini novog milenijuma pozatvarao tadašnji šef bugarske policije i aktuelni gradonačelnik Sofije, Bojko Borisov, evropsko tržište bilo je već zatrpano bugarskim dolarom.
Šefovi Interpola i njihovi operativci su u proleće 2004. godine saopštili da je na tržištu novca u opticaju od tri do pet milijardi falsifikovanih novčanica.
Upravo u to vreme iz metropola preko „velike bare” stizale su informacije o zloupotrebama kreditnih kartica, koje su izumitelji reklamirali kao „platežne spravice” koje će njihove vlasnike osloboditi svih briga a falsifikatore zaviti u crno. Grofu Koletu i njegovoj branši rukavica je bačena u lice i oni su je, kako će se videti kasnije, oberučke prihvatili, poručivši izazivačima da će zažaliti zbog svoje nadmenosti.
I dok su u salonima svojih rezidencija u Ćustendilu, Plovdivu i Grabovu bugarski „grofovi” razbijali glavu studirajući „ameriken ekspres”, iz „Data procesors internešenela” u Omahi, centru za transakcije „vizama”, „master karda” i drugih platežnih kartica, stigla je vest da su hakeri pokupili tajne kodove, brojeve oko osam miliona kartica.
Istog momenta aktivirana je „bugarska veza” i nekoliko hiljada krivotvorenih kreditnih kartica posejano je diljem Balkana. Baja Ganja (popularni naziv za Bugare), više nije rizikovao da mu Borisov i njegove kolege iz balkanskih policija zatvaraju „dućan”. Mirno je štancovao kreditne kartice belosvetskih smrtnika, pa i bogataša i jeftino ih prodavao rumunskim, srpskim, makedonskim i albanskim lopovima. Uz karticu oni su dobijali uputstva pa i spravice za kopiranje brojeva sa novčanih automata uz pomoć kojih je zapad ovde kalemio tranziciju.
Odjek tih aktivnosti možete svakodnevno pročitati u „crnim hronikama” balkanskih medija, a ukoliko želite kompletniji uvidi u ovaj biznis, uđite na Gugl i ukucajte neku od reči koja ima veze za falsifikovanjem i karticom.
Nabrajati imena država, gradova i lica koja su „operisala” kreditnim karticama, izlišno je za ovakvo pisanije, pre svega jer je takvih toliko da bi ih teško obuhvatila i Larusova knjiga.
Povod ovom tekstu je inače taze informacija o hapšenju makedonskog obaveštajca u Nišu, koji je sa svojim pomagačima, kreditnim karticama pustošio prodavnice luksuzne robe širom Srbije. Ovaj makedonsko-srpski primer je kao poručen za ilustraciju istine da na čelu biznisa sa zloupotrebom kreditnih kartica stoje njihovi izumitelji i plaćeni zaštitnici, koji prvi proveravaju slast „gospodske krađe”.
Mile Radenković
[objavljeno: 21/02/2009]
