Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Feb.2012, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj "zemunskog klana"

BEOGRAD -

Hapšenjem Luke Bojovića okončano je postojanje organizovane kriminalne grupe poznate kao "zemunski klan" koja je više od decenije "vladala" beogradskim podzemljem i sejala smrt, izvršila atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića 2003, vršila otmice, iznude i druga teška krivična dela. Posle ubistva šefova "zemunaca" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma u martu 2003. godine, na čelo te grupe stao je Bojović, kako tužilaštvo za organizovani kriminal >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << navodi u optužnici protiv njega, a svoju je moć učvrstio nakon predaje i zatvaranja Milorada Ulemeka Legije.

Tokom skrivanja članova klana, koji su uspeli da pobegnu pravosudnim organima Srbije tokom akcije "Sablja", Bojović im je pružao finansijsku i logističku podršku ali i nalagao da za njega vrše krivična dela.

Taj klan u najužem sastavu osim Spasojevića, Lukovića i Ulemeka, činilo je još desetak njihovih ljudi od poverenja među kojima je Vladimir Milisavljević zvani Budala, koji je u sredu sa Bojovićem uhapšen u Španiji.

Likvidacije i hapšenja

Još samo dva pripadnika tog klana, Milan Jurišić Jure i Ninoslav Konstantinović, u bekstvu su, mada se špekuliše da su likvidirani. "Pravi zemunci" su osim njih bili Dušan Krsmanović, Nikola Bajić, Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi, Dejan Milenković Bagzi, braća Miloš i Aleksandar Simović. Zoran Vukojević Vuk, bio je šef obezbeđenja u vili u Šilerovoj koja je služila i kao sastajalište pripadnika klana.

Suvajdžić, Milenković i Vukojević pristali su da sarađuju sa pravosuđem i postali svedoci saradnici u procesima za ubistvo premijera Đinđića i krivična dela "zemunskog klana", što je Vukojevića 2005. koštalo glave, dok su svi ostali osuđeni na višedecenijske kazne zatvora i neće skoro na slobodu.

"Prošireni sastav" u kom je delovao klan dok su na njegovom čelu bili Spasojević i Luković činile su grupe iz raznih delova Beograda koje su za njih dilovale kokain, vršile likvidacije i činile druga krivična dela. Sretko Kalinić, koji je u utorak ujutru pokušao da pobegne iz pritvorske jedinice u Specijalnom sudu bio je jedan od glavnih egzekutora zemunske grupe, a prema svedočenju pripadnika klana on je povremeno "angažovan" za kriminalne likvidacije i druge prljave akcije. Na dušu mu se stavlja više od 10 ubistava, otmica, kao i učesće u ubistvu premijera zbog čega je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora, dok je za krivična dela koja je izvršio za "zemunce" osuđen na 40 godina zatvora.

Zemunski klan proizašao je krajem devedesetih godina iz Surčinskog klana na čijem je čelu bio Ljubiša Buha Čume, a počeo intenzivno da jača nakon njegove svađe sa Spasojevićem.

Buha je 2002. počeo da sarađuje sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, a posle ubistva premijera utvrdio je svoj status svedoka saradnika u procesu protiv optuženih za taj atentat kao i "zemunskog klana".

Vođe "zemunskog klana" Spasojević i Luković likvidirani su 27. marta 2003. godine, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja u kući u Barajevu gde su se skrivali dve sedmice nakon ubistva premijera.

Istog dana kada je ubijen Đinđić, 12. marta 2003, raspisana je poternica za pripadnicima "zemunskog klana", a većina njih je uhapšena tokom dvomesečne akcije "Sablja".

Ulemek se predao 9. maja 2004. u Beogradu, nakon 14 meseci skrivanja.

Milenković je uhapšen u Solunu u julu 2004. godine, a početkom 2005. je izručen Srbiji, posle čega je postao svedok saradnik.

Miloš Simović se krio do 25. novembra 2006. kada je uhapšen u Beogradu.

Njegovom bratu Aleksandru to je uspevalo, kao i Sretku Kaliniću, sedam i po godina. Kalinić je uhapšen 8. juna u Zagrebu pošto ga je Simović ranio u nogu, a Simović sutradan uveče na srpsko-hrvatskoj ranici.

Vukojević je ubijen u svojoj kući u Zemunu, a likvidirali su ga kako se sumnja upravo odbegli "zemunci" iz osvete za "cinkarenje".

Posle devet godina skrivanja poslednji "zemunac" pod kontrolom Spasojevića, Milisavljević, "pao" je pre dva dana u Valensiji.

Osuđen je u odsustvu na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koja je izvršio kao pripadnik klana i na 35 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije.

Pošto je postao vođa "zemunaca", Bojović je, prema navodima optužnice organizovao likvidacije.

Naložio je ubistvo Branka Jeftovića Jorge, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kada su ubijeni njihovi telohranitelji, navodi se u optužnici po kojoj se Bojoviću sudi u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Što se tiče preostala dva "zemunca", Kalinić je prema pisanju zagrebačkih medija, posle hapšenja tamošnjoj policiji ispričao da je Jurišića ubio u Španiji, da ga je doslovno raskomadao, samleo u mašini za mlevenje mesa, spakovao u plastične vrećice i bacio ih u reku.

Otkrio je i ko su mu bili pomagači u tom ubistvu, te da su stan gde su ubili Jurišića posle okrečili kako bi sakrili tragove krvi.

Takođe je navodno ispričao i da je Ninoslava Konstantinovića ubio u Srbiji još 2003, takođe na monstruozan način - u jednom stanu na Novom Beogradu, tako što je isekao telo na veće komade i zakopao ih nedaleko od "Ikarbusa", na mestu gde su "zemunci" krili oružje.

Za sada ostaje neizvesno da li se može verovati Kaliniću ili im samo daje alibi, ali zemunske grupe" više nema.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici od oktobra 2010. navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Spasojevića i Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Legije.

Bojović je bio uhapšen u oktobru 2007. godine zbog sumnje da pomaže odbeglim "zemuncima", ali je u nedostatku dokaza optužen samo za nedozvoljeno držanje oružja, zbog čega je sedam meseci kasnije osuđen na 15 meseci zatvora i pušten da se brani sa slobode do pravosnažnosti presude.

Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića i Simovića.

Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica po podizanju optužnice koja ga tereti da je organizovao ubistvo Draškovića, Nedovića i Jorge.

Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima povezao Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine.

Kalinić je detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao. Prema njegovim navodima, sa Bojovićem je došao u sukob 2009. godine.

Osim Bojovića i Milisavljevića u Španiji su sa njima uhapšeni i Vladimir Mijanović zvani Zuba i Siniša Petrić.

Petrić važi za glavnog egzekutora Bojovićevog klana, a prošle godine su srpski mediji objavili da je njemu poverena organizacija i izvršenje atentata na dvojicu visokih funkcionera MUP-a Srbije. Mijanović je Bojovićev kum, koji bar u javnosti nije povezivan sa krivičnim delima u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...