Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj suđenjima dužim od života
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku počinje da se primenjuje od 1. januara i predviđa odgovornost pojedinaca i države zbog predugih procesa
Od 300 do 3.000 evra odštete, u dinarskoj protivvrednosti, mogao bi da dobije građanin kome je sud povredio pravo na suđenje u razumnom roku. Svi sudovi u Srbiji zato moraju dobro da se pripreme do 1. januara, kada počinje primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je usvojen prošle nedelje u parlamentu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Građani su mogli da tuže sudovima sudije koje su odugovlačile parnicu, ali sada imamo poseban zakon koji detaljno propisuje kada je pravo građanina drastično povređeno, kada je sudija odgovoran, a kada neko drugi. U svakom slučaju, suđenja koja traju po pet, deset i više godina, neće moći da se „pripišu” uticaju neke „više sile”.
Nije uvek kriv sudija, ali neko mora biti odgovoran za nerazumne rokove, za predugo čekanje na odluke, koje se u svakoj uređenoj zemlji donose neuporedivo brže. Ljudi se zbog parničenja razbolevaju, troše novac i vreme, a u mnogim slučajevima i ne dožive konačnu presudu. Neki dočekaju presudu u radnom sporu tek onda kada su „zreli za penziju”. Neki se sude pola života, a mnogi i „duže od života”, pa parnice „nasleđuju” njihovi potomci.
Ministar pravde Nikola Selaković rekao je pre neki dan da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jedan od najjačih i najboljih reformskih zakona, koje je vlada predložila a parlament usvojio. Podsetio je da je Ustavni sud Srbije doskora bio nadležan da rešava ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali da su se takve žalbe toliko nagomilale da je i Ustavni sud došao u poziciju da veoma sporo donosi odluke, zbog čega je i sam kršio pravo koje treba da štiti.
Problem je prošle godine, izmenama zakona, prebačen na redovne sudove, ali i kod njih se stvorio „red preko reda”, pa sudije mesecima nisu mogle uopšte da uzmu u razmatranje žalbe građana zbog sporih suđenja.
Nekada je zaista o objektivnim razlozima reč. Na primer, suđenje počne pred jednim sudijom, taj sudija zatim ne bude (re)izabran, pa se predmet dodeli drugom sudiji, onda sudija ode u penziju ili na porodiljsko odsustvo, pa spisi predmeta dolaze kod trećeg sudije, a sa promenom sudije – suđenje mora da krene iz početka.
Trećem sudiji može da se dogodi da sudski veštak odugovlači sa svojim stručnim mišljenjem, čak i godinu-dve, a bez veštačenja suđenje ne može da se nastavi. Kad konačno veštak obavi svoj posao, onda se suđenje zakazuje, ali se ne održi, na primer zbog nedolaska advokata, pa se sledeće ročište zakaže za pet meseci. I tako unedogled.
Novi zakon zato predviđa da se može utvrđivati odgovornost svih koji su doprineli odugovlačenju. Ako se utvrdi da je pravo građanina na suđenje u razumnom roku drastično povređeno, država će isplaćivati odštetu, ali će taj trošak morati državi da nadoknadi onaj ko je odgovoran.
– Ne treba očekivati čarobni štapić. U srpskim sudovima nalazi se 953.515 predmeta starijih od pet godina, kao i 239.000 predmeta starijih od 10 godina. Ovaj zakon neće rešiti jednim potezom sve te stare predmete. On najpre treba da omogući da se u našim sudovima ne gomilaju predmeti. Ako sudovi dobro pripreme teren za primenu ovog zakona, možemo da stvorimo sistem u kome se neće godinama čekati na rešavanje sudskog spora – rekao je ministar Nikola Selaković.
On je pojasnio da zakon predviđa instituciju žalbe i pritužbe, kao i materijalnog obeštećenja građana, u rasponu od 300 do 3.000 evra, u slučaju drastične povrede prava na suđenje u razumnom roku.
– Ne postoji samo jedan krivac za to što neki sudski postupak traje dugo. Postoje mnoge okolnosti, ali ovim zakonom sve se to dovodi u red. Sudija rukovodi tokom postupka. Ako postupak traje četiri godine i godinu i po dana veštak ne može da uradi stručni nalaz, mora se utvrditi zašto sudija nije promenio tog veštaka i zašto ga nije kaznio. Ako to nije učinio, sudija ne rukovodi dobro postupkom – kazao je Selaković.
Srbija je pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu izgubila mnoge sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Samo tokom prva tri meseca ove godine, građanima je na ime obeštećenja isplaćeno više od 15 miliona dinara.
