Izvor: Blic, 17.Jan.2010, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostić: Srpski kriminalci su narcisoidni
Jedno od bitnih obeležja pripadnika organizovanog kriminala u Srbiji je narcisoidnost. Te osobe su najčešće prilično inferiorne, oskudevaju na svim životnim područjima, a u detinjstvu su bile ponižene i potčinjene. Kroz organizovani kriminal one nalaze pogodnu priliku da se kompenzuju, kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ forenzički psiholog i sudski veštak dr Milan Kostić.
Kako kriminalci „leče" svoju marginalnost?
– Čine to po formuli: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ja, koji sam u stvari mrav, pripadanjem grupi postajem div. Time im se pruža i prilika da se društvu, koje su prethodno doživljavali kao zlo i preteće, osvete za tobožnje nepravde koje su im nanete. Ova potreba za osvetničkim trijumfom može da se iskazuje brutalnom destrukcijom (likvidacijom) ljudi, ali i kroz specifične aktivnosti u kojima se dostiže visok nivo efikasne upotrebe sredstava za nanošenje štete drugima. Izgleda da se kroz ovu strast stvara iluzija sopstvene moći i značaja, što je posebno važno za osobe kojima je život inače lišen produktivnosti i radosti.
Po čemu se sadašnji pripadnici organizovanih kriminalnih grupa razlikuju od dvojih prethodnika iz prošle decenije?
– Profil današnjeg kriminalca treba razlikovati od profila onih iz perioda devedesetih kada je kriminal bio povezan sa ratnom situacijom i ratnim profiterstvom, odnosno kada je proizlazio iz opšte situacije u zemlji i regionu. Za njih bilo tipično da se grupišu ad hok, po slučajnom izboru za jednu ili više akcija. Zato se tu, za razliku od aktuelne situacije, ne može govoriti o organizacijama. Kada govorimo o mafijašima, u njihovim odnosima postoji jasna podela uloga. Postoji vođa i njemu podređeni koji imaju precizne zadatke. To su ljudi koji su već uigrani u kriminalnim poslovima, koji su se već oprobali kao izvršioci, ispekli „zanat" i sada imaju neku vrstu specijalizacije u kriminalnim poslovima. Takav kriminalac stalno u vidu ima apsekt konkurencije, odnosno policiju koju nastoji da nadigra.
Koje su još osobenosti današnjeg kriminalca?
– Teško je napraviti profil pojedinca, jer oni kao pojedinci često imaju svoje nedostatke, komplekse i mane. Mahom se radi o osobama koje su, inače, na širem društvenom planu neostvarene i nedovoljno obrazovne. Često nisu ni tako inteligentni, nego su se prosto specijalizovali za jednu vrstu „operacija", poput likvidacija, ilegalne trgovine, zastrašivanja, a svoje trenutne interese prilagodili su zajedničkim interesima grupe.
Kriminal zapravo postaje profesija za te ljude?
– Upravo tako. Organizovani kriminal u mirnodopskim vremenima za njegove pripadnike predstavlja stil života, zanimanje, nešto čemu se posvećuje sa strašću i postaje najveći domen njihovog interesovanja. Ovde materijalni interes nije isključen, ali se ima u vidu kriminal kao profesija i stalno takmičenje da se pokaže da se primat u stalnoj trci sa policijom nalazi na njihovoj strani, da su veštiji i bolji"
Gde su ispekli zanat?
– Posto nismo imali posebnog iskustva, osim onog ratnog, naši učesnici u organizovanom kriminalu zanat su učili u inostranstvu i u saradnji sa srodnim inostranim partnerima. U tom smislu su razvili mrežu saradnje s evropskim i svetskim kriminalnim mrežama.
Mnogi smatraju da su sadašnji pripadnici organizovanog kriminala suroviji od svih prethodnih?
– Pojavni oblici organizovanog kriminala su u bliskoj vezi sa važećim sistemom vrednosti u društvu. U vremenu kada se ovaj sistem kod nas našao u nekoj vrsti vakuuma, nastao je i drugačiji dominantni tip ličnosti s druge strane zakona. On je željan dobiti i moći po svaku cenu, spreman da bezobzirno otima tuđa dobra i da hladnokrvno ubija iz koristoljublja ili, pak, u najmanju ruku, ne vodi računa o potrebama drugih. U tom pogledu, brutalniji su od svojih prethodnika iz 90-ih godina.
Dodatna „obuka" za mafijaše
Da li je srpska mafija, po vašem mišljenju, toliko moćna, da zaslužuje osmo mesto na rang-listi svetskih mafija?
– Iako se kriminalni obračuni vode oko prevlasti u obavljanju nekog nezakonitog posla, poput trgovine drogom, primetno je da se sve više javljaju pravi profesionalci i u drugim specijalističkim poslovima koji su u vezi sa krađama banaka, dijamanata, zlata i drugih vrednih predmeta. U toj delatnosti naši se kriminalci dodatno obučavaju, koristeći iskustva i tehnologije koje su sada aktuelne u svetu, a i kontakte sa svojim inostranim kolegama. Teško je odmeriti nečiju pojedinačnu efikasnost, ali je po imenima otkrivenih počinilaca nekoliko najkrupnijih takvih akcija u svetu jasno da je među njima bilo ljudi s naših prostora. Možda je otuda i ovo mesto na negativnoj rang-listi zasluženo.
