Izvor: Blic, 29.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo postaje evropska Kolumbija
Kosovo postaje evropska Kolumbija
BEOGRAD - Na Kosovu neko namerno stvara evropsku Kolumbiju. Zapadna Evropa uporno ne želi da prihvati činjenicu da albanska mafija stalno jača i niko ne sprečava krijumčare narkotika. Već sada na Kosovu postoje dve laboratorije za preradu droge, a Albanci će ih najverovatnije preseliti još iz Turske na Kosovo - kaže za 'Blic' pukovnik Mile Novaković, pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prema podacima srpske policije, broj zaplena narkotika porastao je sa 1.809 u 1999. godini, na 2.306 pretprošle i 3.060 zaplena prošle godine. U prvih šest meseci ove godine bilo je 1.100 zaplena i u većini slučajeva reč je o drogi koja je povezana sa albanskom mafijom. Albanci švercuju heroin zbog porodičnih veza sa Turskom u kojoj se ova droga prerađuje.
- Naša policija na Kosovu je, kako-tako, držala albansku narko-mafiju pod kontrolom. Posle povlačenja, većina veza i saradnika policije je likvidirana. Albanci koji su ranije bili u sastavu MUP-a, sada su u novoj albanskoj policiji i neki od njih su znali nešto o starim policijskim vezama. To su otkrili švercerima narkotika koji su likvidirali te ljude - objašnjava Novaković. Unmik policija je, prema rečima Novakovića, neefikasna i dosad nije zabeležena nijedna zaplena heroina na Kosovu. Slično kao na Kosovu, zbog zatvorene porodične organizacije Albanaca, i evropske policije teško prave prodore u njihove švercerske kanale. Poseban problem su albanski jezik i teškoće u pronalaženju poverljivih prevodilaca koji ne rade istovremeno za kriminalce.
- Srpska policija ima dobre policajce poreklom sa Kosova, koji odlično govore albanski jezik. U razgovoru sa zapadnim kolegama, slušajući o nevoljama sa albanskim jezikom i prevodiocima, ponudio sam da naši ljudi pomognu tamošnjim policijama. Načelno su se složili, ali od toga nikada ništa nije bilo. Uvek kada neko odavde govori o opasnosti od albanske mafije, to na Zapadu i dalje dobija politički prizvuk i objašnjenje: 'Jadni Albanci, šta im sve vi Srbi pripisujete'. Ironija je što takvo ponašanje dovodi do stalnog jačanja kriminala i to će najviše koštati baš Evropu - priča Novaković.
On kaže da se u kontaktima sa profesionalnim evropskim policajcima uočava ozbiljan pristup, ali snažni albanski lobiji uspevaju da ponište takve uticaje na višim političkim nivoima.
Ratovi na ovim prostorima doveli su do promena puteva koje koristi albanska mafija. Zbog smanjene prohodnosti kroz Srbiju, kosovski šverceri droge su put ka Evropi potražili preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. Albanski mafijaši su, prema dostupnim informacijama, trenutno najbrojniji i najjači u Švajcarskoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Austriji, a za velika kriminalna tržišta Nemačke i Italije bore se sa drugim krijumčarima droge. - Kao što je Beograd pre petnaestak godina za Indijce, Pakistance i druge švercere bio glavni tranzitni centar droge na putu ka zapadnoj Evropi, za Albance su to sada Češka, Slovačka i Mađarska. Poslednjih godina, a naročito posle 1999, masovno su se doseljavali u ove zemlje i tamo se nastanili formirajući porodice u gradovima na granici prema zapadnoj Evropi. Uglavnom sklapaju brakove sa ženama koje su državljani tih zemalja i započinju neki legalni posao kao masku. Gradove uz granicu koriste kao tranzit, odnosno svojevrsna skladišta za drogu sa Kosova. U državama u kojima žive ne prodaju velike količine narkotika, pa nisu pod pritiskom lokalnih policija. Istovremeno su izvan domašaja policije Nemačke, Švajcarske, Austrije ili drugih zemalja u kojima prodaju heroin - kaže Novaković.
Najveći deo droge na sprskom tržištu takođe vodi poreklo od albanske mafije. Za domaće kriminalce, navodi Novaković, poslovanje sa Albancima u vezi sa heroinom je čist, povoljan i veoma isplativ posao.
- Srbi više ne smeju da idu na Kosovo da kupe drogu, a Albanci kada ulaze u Srbiju moraju da prođu veliki broj policijskih kontrola. Stare veze su ostale, međutim, i promenio se samo način rada. Umesto u Prištini ili Gnjilanu, kriminalci iz Srbije sada kupuju heroin na jugu Srbije u Bujanovcu i Preševu, ili u Makedoniji. U uspostavljanju novih kontakata sa Albancima domaćem podzemlju pomogli su kriminalci Srbi koji su sa Kosova došli u Srbiju - objašnjava Novaković. Z. Dojić Policajac kum mafijašu
Koliko može da bude neadekvatan odnos zapadnih policija prema albanskim švercerima narkotika, objašnjava Novaković, pokazuje primer koji je na nedavno održanom seminaru za policajce u Sarajevu ispričao jedan njihov kolega iz Skandinavije.
- Taj policajac nam je rekao da su uspeli da uhapse jednog Albanca sa tri-četiri kilograma heroina. Posle hapšenja, on je odmah pristao na saradnju i obećao da će, u zamenu za oprost kazne, namestiti policiji da uhapsi nekog jačeg krijumčara sa većom pošiljkom droge. Policajac koji je nam je to pričao bio je zadužen da održava vezu sa uhapšenim Albancem, pa se u međuvremenu zbližio s njim i čak su postali prijatelji. A kako se cela priča završila? Skandinavski policajac je na kraju rekao: 'Nismo uspeli nikoga da uhapsimo, ali sam bio kum na venčanju tog Albanca', priča Novaković.
