Izvor: Blic, 11.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korišćene gaze i špricevi u kontejnerima
NIŠ, KRAGUJEVAC, KRALJEVO, LESKOVAC - Ni u jednom gradu u Srbiji ne postoji deponija za medicinski otpad. Svi upotrebljeni špricevi, gaze, vata, odbačeni skalpeli, otpad iz hirurških i ginekoloških sala, lekovi kojima je istekao rok, odlažu se u kontejnere i na lokalne deponije i predstavljaju opasnost za građane zbog mogućnosti širenja infekcija i zaraza.
- Virusi vrebaju iz šupljih upotrebljenih cevi, creva, špriceva i igala. Ako neko pretura po kontejneru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može da se zarazi. Inspekcija treba da kažnjava i da insistira na tome da sve ordinacije šalju otpad u krematorijum - kaže dr Zoran Todorović, načelnik Infektivne klinike u Kragujevcu.
Zajedno sa 200 tona smeća koje se svakog dana odveze na deponiju iz kragujevačkih kontejnera, na smetlište u Jovanovcu odlaže se i medicinski otpad iz svih privatnih ordinacija.
- Pokrenuli smo inicijativu da sakupljamo takav otpad iz celog regiona i da ga uništavamo po propisanoj proceduri, ali odziva nema - kaže Zoran Jovanović, direktor kragujevačke „Čistoće".
Krematorijum u kome se spaljuje sve što preostane nakon medicinskih intervencija u Šumadiji ima jedino Klinički centar u Kragujevcu, a direktor Radomir Pavlović ističe da jedino Zdravstveni centar u Aranđelovcu ima ugovor sa ovom institucijom o uništavanju takvog otpada.
Dom zdravlja u Kragujevcu je preko projekta Evropske unije već dobio opremu za uništavanje medicinskog otpada. Kako tvrdi direktorka ove ustanove Radmila Obradović, nova tehnologija će proraditi do septembra, a ona obuhvata mašinu koja steriliše opasne materijale, kao i drobilicu koja melje medicinski otpad.
Svakoga dana iz Kliničkog centra, Doma zdravlja i ambulanata sa područja grada na nišku deponiju stignu dve tone raznog medicinskog otpada, koji se lageruje na posebno obezbeđeno mesto, u takozvanu medicinsku jamu, gde pod stalnim nadzorom čeka na konačno rešenje.
Načelnica Inspekcije za zaštitu životne sredine Nišavskog okruga Ljiljana Stojanović kaže za da se medicinski otpad sortira u zdravstvenim institucijama i odlaže na posebnom mestu već dve godine, nakon što je ova služba izdala takav nalog.
- Klinički centar, Dom zdravlja i Institut za zaštitu javnog zdravlja dobiće uskoro iz donacije opremu za sterilizaciju medicinskog otpada, dok će otpad koji je do sada lagerovan na deponiju biti tretiran u sklopu sanacije cele deponije - kaže Stojanovićeva.
Ali, dešava se mnogo medicinskog otpada završi i na divljim deponijama, kao što je to bilo nedavno na bedemu niške Tvrđave kada otkriveno više od 1.000 praznih bočica leka.
- Lekove kojima je istekao rok, odbačene skalpele, vatu, sve ono što se odbaci tokom redovnog rada, mi smo primorani da odlažemo u kontejnere čiji sadržaji završavaju na gradskoj deponiji - kaže dr Dragan Asić, direktor Zdravstvenog centra „Studenica" u Kraljevu.
Odlaganjem u vreće različite boje, pakovanjem igala i isluženih skalpela u tvrda pakovanja i sličnim priručnim postupcima kraljevački medicinari uspevaju da bar delimično reše problem, ali deo tog otpada ipak završava na gradskoj deponiji i predstavlja opasnost - ističe Arsić.
Za razliku od pre nekoliko godina, kada bolnice, poliklinike i domovi zdravlja nisu imali ni posebne kontejnere za odlaganje medicinskog otpada, situacija se u Leskovcu promenila nabolje, zahvaljujući kaznama i upornosti Republičke sanitarne inspekcije.
Sve privatne poliklinike i ordinacije imaju svoje kontejnere, ali pitanje je šta komunalne službe rade s njima. I Opšta bolnica ima iste kontejnere, ali tamo je situacija nezadovoljavajuća jer lokacija nije urađena po svim standardima. Za razliku od njih, Dom zdravlja je uredio pokrivenu lokaciju i u nju smestio kontejnere, tako da ne postoji bojazan da se medicinski otpad razvalači po okolini - kaže Stamenković, načelnik Inspekcijske službe.
Oprema za uništavanje
Više od 460.000 tona opasnog medicinskog otpada godišnje se izveze iz Srbije na uništavanje u zemlje Evropske unije, jer naša zemlja nema deponije i postrojenja gde bi ovaj otpad bio lagerovan i neutralizovan. Zahvaljujući donaciji Evropske agencije za rekonstrukciju od 300.000 evra, mnoge zdravstvene ustanove u Srbiji dobiće aparate koji će sterilizovati i uništavati ovakav otpad.
