Izvor: Glas javnosti, 20.Jul.2009, 06:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšija im poginuo u predsoblju
ŠABAC - Vladan Tomić (27), Šapčanin iz naselja Čavić, poginuo je kada je motorom u punoj brzini uleteo kroz zid dnevne sobe svojih komšija Vukašinovića. On je na „jamahi“ uleteo u njihovo predsoblje prethodno prešavši nekoliko stepenika na ulazu i probivši zaključana vrata.
Sedmočlana porodica bila je na okupu u subotu uveče i gledala film na televiziji.
Nije mogao da koči
Vukašinovići imaju samo reči hvale za nastradalog komšiju. Kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da je bio dobar vozač, da je on nedavno vozio autobus sa KUD „Abrašević“ u Grčku. NJegov otac takođe je vozač, a kobne noći je bio bio na putu. Kažu da motor nije bio njegov.
Komšije kažu da su videle kako Vladan u punoj brzini iz svoje ulice ide u Surepovu i da je izgubio kontrolu. Nije mogao da koči, videli su da su mu noge visile.
- Šta mu se desilo, niko ne može da zna. Kao da je jurio pravo u našu kuću - sav očajan kaže Života.
Puklo kao bomba
U kući su bili glava porodice Života i njegova supruga Dragica, njihova ćerka Ana i njen sedmomesečni sin Vukašin, koji je spavao u dnevnoj sobi na trosedu, kao i Anin brat Dragan sa svojom suprugom i četvorogodišnjim sinom Urošem, koji je nestrpljivo čekao da krene u prodavnicu i kupi slatkiše. Dragica je bila na terasi koja vodi iz dnevne sobe.
- Najpre sam čuo motoristu kako punim gasom „turira“ i pomislio što ne idu na obilazni put i tamo divljaju, a ne kroz naselje i ulicom da se od njihove buke ne može živeti. Odjednom samo sam čuo „bam!“, kao da je nešto eksplodiralo. Gust oblak prašine počeo je da kulja na sve strane. Sin mi je rekao „tata , neko je bacio bombu“. Pomislim: „Kakva bomba, ko će na nas, mi smo obični ljudi“. Skočio sam i imam šta da vidim - u predsoblju u lokvi krvi mladić, motor u delovima, pola na terasi, pola okolo... ispao akumulator, motor prestao da radi... Strašno, nisam odmah prepoznao ko je. Bio je u majici, kratkim pantalonama, na nogama je imao obične japanke, bez kacige na glavi - kaže nam Života Vukašinović.
Krv i prešina
Prema njegovim rečima, nastala je panika u kući. Prvo su napolje izveli decu, ni ne znajući šta ih je snašlo. U predsoblje je utrčala i Ana, koja je prepoznala da je to njihov komšija Vladan, iz susedne ulice Branimira Ćosića, sav obliven krvlju.
- Dotrčala sam i kada sam ga prepoznala odmah sam viknula brata Dragana da zove hitnu pomoć. Pritrčala sam i rekla: „Vlado diši, diši“. Kola hitne pomoći došla su, čini mi se za manje od pet minuta. Nisu mogli odmah da mu priđu, predsoblje je bilo puno cigli, šuta, otpadaka. Nažalost, nije mu bilo pomoći - kaže nam Ana, vidno potresena.
Života pokazuje oštećen zid na kući, koji je nastradali Vladan zakačio motorom u punoj brzini.
- Armatura „osmica“ je slomljena kao slamka. Sva sreća da su ulazna vrata bila zaključana, kao i vrata od predsoblja do naše dnevne sobe, inače bi nas sve pokosio, baš kada smo svi bili u kući - ukazuje Života.
NJegova supruga Dragica i dalje u strašnom šoku samo plače. Slomio ju je strah za njenom porodicom i pomisao šta bi se moglo desiti njima, ali i tuga zbog pogibije komšije iz susedne ulice.
- Kako je u subotu bilo strašno... Sve izlomljeno, uništeno... Svuda okolo krv, na ulazu, u predsoblju, sobi... Bila sam na terasi. Kada sam ušla - ne znam šta je sa mojima, gde su mi deca i unučad - sva u suzama nam opisuje šta se dogodilo u subotu Dragica Vukašinović.
Vukašinovići celu noć oka nisu sklopili. Policija i istražni sudija ostali su do kasno u noć da obave svoj posao. Za sve to vreme ispred kuće su im se sakupljali radoznali ljudi, koji su dolazili da vide šta se to desilo.
A u susednoj ulici Branimira Ćosića, ispred kuće Tomića, veliki broj ljudi izjavljivao je saučešće Vladanovoj majci LJubinki, ocu Miodragu i bratu Draganu.
Strasno! Porodice vise nigde nisu bezbedne!
Sedite u svojoj kuci, zakljucanih vrata, gledate TV a onda vam uleti zahuktala paklena masina i preti da vas sve pokosi u rodjenoj fotelji!!!!!
Gubitak svake sigurnosti,
...posle se pitamo zasto su nam mentalne bolnice prepune ljudi
strasno
