Izvor: Politika, 28.Nov.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komitet UN: Srbija je odgovorna
Posle sprovedenog postupka u slučaju Zorana Novakovića (25) utvrđeno da je naša zemlja odgovorna za kršenje prava na život
Poraz celokupnog srpskog pravosuđa ili odgovornost pojedinaca, tek Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava zaključio je, posle sprovedenog postupka, da je Srbija, u slučaju smrti Zorana Novakovića (25), odgovorna za kršenje prava na život proklamovanog Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Odlučujući po predstavci kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su mu se, 10. novembra 2006. godine, obratile Marija i Dragana Novaković, majka i sestra pokojnog mladića, komitet je, između ostalog, naveo da je postupak utvrđivanja krivice za Zoranovu smrt počeo tri godine posle kobnog događaja, iako su „odmah postojale indicije da je u konkretnom slučaju bilo ozbiljnih propusta u medicinskom tretmanu“.
– S obzirom na to da suđenje petorici lekara optuženih za Zoranovu smrt, praktično, nije ni počeo, ali i zbog šikaniranja gotovo svih kojima smo se obratili za pomoć, odlučile smo da pišemo UN. Ovde smo se obraćali svima za koje smo mislili da su relevantni da odgovore na naše predstavke: ministarstvima pravde i zdravlja, predsednicima raznih skupštinskih odbora, premijeru... Nedavno smo obavešteni da je komitet, posle sprovedenog postupka, zaključio da je Srbija odgovorna što nije sprovela efikasnu istragu o Zoranovoj smrti, ali i što nije preduzela odgovarajuće radnje protiv onih koji su odgovorni za to – kaže za „Politiku“ Dragana Novaković, sestra pokojnog Zorana, i navodi da s njom, uprkos dokumentu iz Ženeve, niko od nadležnih u Srbiji nije kontaktirao.
U razgovoru za naš list, Dragana kaže i da je poražavajuće da, posle reforme pravosuđa od koje je prošlo gotovo godinu dana, nije održan nijedan pretres protiv okrivljenih za smrt njenog brata. Najpre se, kaže, čekalo godinu i po dana da veštaci dostave sudu izveštaj o uzrocima Zoranove smrti, a potom da novi sudija kojem je predmet dodeljen zakaže glavni pretres. Zbog optužbi da su odgovorni za smrt mladića, na optuženičku klupu sešće lekari s Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju Vladimir Sinobad, Milan Romić, Ivan Sjerobabin, Miroslav Vukadinović i Ebrahimi Keramatolaha iz Urgentnog centra.
– Predmet je iz nekadašnjeg Drugog opštinskog suda sada u nadležnosti Prvog osnovnog, a nastavak suđenja zakazan je za 23. decembar – kaže Dragana.
Agonija porodice Novaković počela je jedne srede u martu 2003. godine, kada se Zoranu ispod zuba iznenada pojavio minijaturni otok. Odmah se uputio kod privatne, najbliže zubarke u naselju, koja mu je preporučila da pije antibiotik. Već sutradan, otok se proširio na ceo podvaljak, a zubarka kojoj se ponovo obratio duplirala je propisanu dozu lekova. Otok je uveče počeo da se širi i na vrat, pa je Zoran sa sestrom otišao kod dežurnog lekara u ambulantu „Mažestik“. Pošto ga je pregledao, propisao mu je pet najjačih doza penicilina.
– Naše muke tek tada počinju. Iste večeri su u Urgentnom centru odbili da Zoranu daju injekciju penicilina. Hteli su i da nas vrate i to s pitanjem da li smo normalni što zbog nečeg takvog dolazimo u ovu ustanovu. Rekli su i da to ne spada u hitnu terapiju – rezignirano priča Dragana.
Porodica sada pokojnog mladića nije znala da prolaze najdragoceniji minuti njegovog života. Tek ujutru, u domu zdravlja, Zoran uspeva da dobije prvu injekciju. Potom i drugu, pa treću. Ali otok se ne smanjuje, već se spušta do ključne kosti. Posle treće injekcije, ponovo odlaze u ambulantu „Mažestik“ u kojoj ih lekar, vidno zabrinut, odmah upućuje na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, kolebajući se da li da sam, u maloj ambulanti, ipak počne vađenje zuba.
Iako pod strašnim bolovima i visokom temperaturom, u stanju da ne može da proguta pljuvačku, ali izdržavajući na nogama, Zoran se hrabro držao.
Jedva dočekavši jutro, Zoran ponovo stiže na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, gde mladića primaju kao hitan slučaj. Na vratu mladića lekari, za šest dana, rade pet incizija, glava je obmotana…
– Izgledalo je da je Zoranu u subotu bilo bolje. A, onda uveče – šok. Zoran se tresao u groznici. Temperatura mu se nije spuštala ispod 39 stepeni – jada se sestra pokojnog mladića.
Zorana, u nedelju ujutru, prebacuju na Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju Instituta za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. Za samo nekoliko sati, uprkos naporima lekara, Zoran umire.
----------------------------------------------
Veštak i ožiljak
Sestra pokojnog mladića najviše zamerki u vezi sa sudskim postupkom ima na rad Aleksandra Kiralja, inače načelnika Klinike za maksilofacijalne hirurgije u Novom Sadu, koji je radio veštačenje uzroka smrti Zorana.
– Na jednom od suđenja, Kiralj je rekao doslovno ovako: „Zoran nije operisan jer, da jeste, imao bi ružan ožiljak“. Da li to znači da je bolje što je Zoran umro, nego da je ostao živ za ožiljkom na vratu – pita se Dragana.
----------------------------------------------
Drugi slučaj
„Slučaj Novaković“ je drugi predmet Komiteta UN za ljudska prava u kome je u slučaju Srbije presuđeno po individualnoj predstavci.
Prvi predmet po kome je odlučivalo pomenuto telo bio je slučaj novinara Željka Bodrožića iz „Kikindskih novina“ koga je država novčano kaznila zbog, kako se tvrdilo, klevete nekadašnjeg funkcionera SPS-a Dmitra Šegrta. S obzirom na to da nije imao para za kaznu, Bodrožiću je zaprećeno odlaskom u zatvor.
Komitet UN za ljudska prava naložio je državi Srbiji u novembru 2005. godine da ukine presudu i obešteti Bodrožića.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 29.11.2010.
