Izvor: Blic, 08.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko ubica ima širom Srbije?
Koliko ubica ima širom Srbije?
BEOGRAD - Nekoliko državnih institucija pokušava da pokrene projekat 'Sistem za praćenje kriminala' kojim bi se obezbedile pouzdane i precizne informacije o stanju kriminala u Srbiji. Dr Dobrivoje Radovanović, direktor Insitituta za kriminološka istražvanja, kaže za 'Blic' da je interes naše države da ima tačne podatke o kriminalu, a da se trenutno koristi statistički sistem koji je zastareo i nepouzdan. - Ukoliko neko želi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dođe do podataka o ubistvima u Srbiji, potrebno mu je mesec dana rada. Za utvrđivanje koliko ima ubica, potrebno je još više vremena. Za informaciju koliko vremena prođe od podnošenja krivične prijave do izricanja pravosnažne presude potrebno je angažovati mnogo ljudi. Praktično je nemoguće saznati precizne podatke o silovanjima, razbojništvima i drugim teškim delima. Ne znamo ko su žrtve kriminala, ko najviše strada, koliko kriminal košta Srbiju i nema podataka o šteti. Jednu statistiku ima policija, drugu tužilaštvo, a treću sud. Svi ti podaci su zbog svoje prirode različiti, ali i nepotpuni, nepouzdani i bez važnih informacija. Na primer, radeći jedno istraživanje utvrdili smo da je broj krivičnih dela u privredi triput veći nego što se zvanično prikazuje - objašnjava Radovanović trenutno stanje u praćenju kriminala u Srbiji.
Prema njegovim rečima, tako je nemoguće prognozirati razvoj kriminala, nije moguće sačiniti mape kriminala i obeležiti delove zemlje ili gradova u kojima se kriminal povećava, a nepoznato je i koja kategorija građana Srbije najviše čini krivična dela i koliko je među njima povratnika. Osim toga, statističko praćenje kriminala je jedan od uslova da naša zemlja bude primljena u evropske institucije.
- Sadašnji sistem za praćenje kriminala u Srbiji projektovan je 1963. godine. Krajem prošle godine dostavili smo nacrt projekta Kofiju Ananu, generalnom sekretaru UN, i on je pre dva meseca obećao da će UN finansirati 70 odsto projekta, a ostatak SRJ ne mora da obezbedi u novcu, već u opremi ili kroz angažovanje ljudi. Da bismo dobili sredstva, potrebno je da naša država zvanično podnese zahtev UN. Međutim, tu nastaje problem, jer pregovori oko postojanja SRJ još nisu završeni, pa to odlaže ovo pitanje, kao i mnoga druga - kaže Radovanović.
Vrednost projekta zavisi od njegovog obima, a moguće su dve varijante. Prva mogućnost je kompletan informacioni sistem koji bi prikupljao podatke iz policije, tužilaštva, suda i ustanova za izdržavanje sankcija, i obrađivao ih. Za ovu varijantu, odnosno za nabavku hardvera, softvera i projekat, potrebno je 12 miliona dolara. Druga mogućnost je izrada samo projekta modela za prikupljanje podataka, što bi koštalo oko milion dolara. Kofi Anan je dao saglasnost za obimniju varijantu.
Na izradi modela prikupljanja podataka, kaže Radovanović, radili bi predstavnici policije, tužilaštva, suda, naučnih insitutucija i osiguravajućih društava. Cilj je da obezbede stvaranje statistike krivičnih dela, statistike o ljudima koji ih čine, kao i statistike o ljudskim i materijalnim posledicama kriminala. Ovaj model mora da obezbedi precizne informacije o lancu događanja od trenutka izvršenja dela, preko hapšenja i suđenja, do izvršenja kazne. - Od trenutka kada se obezbede sredstva potrebno je godinu dana da sistem za praćenje kriminala u Srbiji postane operativan. Posle toga, u roku od nekoliko minuta biće moguće dobiti potpune informacije o stanju kriminala u celoj državi ili bilo kojoj opštini. Policija bi na osnovu ove baze podataka mogla efikasnije da radi. Jedni naš uslov je da ovi podaci ne budu državna tajna, već da budu dostupni naučnicima - kaže Radovanović. Z. Dojić
