Izvor: Blic, 04.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Kolega' sa tetovažom ruže na vratu
'Kolega' sa tetovažom ruže na vratu
Miroslav Ljubić i Svetozar Novaković, saobraćajni policajci koji su 3. oktobra 1999. godine u Stepojevcu zaustavljali kamion kojim su ubijena četvorica funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, izjavili su juče na nastavku suđenja optuženima za atentat da je zamalo izbila tuča između njih i dvojice mladića koji su pratili kamion.
- Kontrolisao sam saobraćaj u centru Stepojevca, video kamion sa starim registarskim tablicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dao mu znak da stane. Kamion se zaustavljao, krenuo sam ka njemu, a u tom trenutku su se ispred mene odnekud stvorila dvojica momaka. Jedan od njih se gegao onako 'mangupski', imao je tetovažu ruže na vratu i rekao je: 'Kolega, ne diraj, to je naše vozilo!' Dok smo razgovarali, kamion je otišao. Krenuli smo za njim, ali su za nama išli ti momci u svom automobilu i ablendovali nam farovima. Pošto kamiona nije bilo na vidiku, stali smo na jednoj raskrsnici, a oni su se zaustavili iza nas. Ponovo su rekli da su kolege iz DB-a, ne pokazujući legitimacije. Malo je nedostajalo da dođe do tuče, ali svađu je prekinuo Ljubić koji je rekao da ih pustimo ako su kolege - ispričao je Novaković.
Ljubić je odlučio, kako je rekao, da prekine svađu zato što je imao problema sa pripadnicima Državne bezbednosti.
- Desilo se hiljadu puta da kada saobraćajac zaustavi nekoga iz DB-a ili sada iz BIA, oni odbijaju da pokažu legitimaciju i samo nam kažu da bežimo. Nas saobraćajne policajce nema ko da zaštiti. Mnogo su jači od nas i bolje je da ćutimo i pustimo ih da idu - objasnio je Ljubić.
Na jučerašnjem pretresu svedočili su Katarina Milinović, Branko Petrović, Miroslav Terzić i Miroslav Dimitrijević, očevici nesreće, kao i Dragiša Nešić iz sela Petka kod Lazarevca koji živi u blizini mesta udesa. Nešić je, između ostalog, rekao da je dva sata posle udesa jedan čovek izašao iz obližnjeg kukuruza, i otišao crnim 'mercedesom' kojeg je policija propustila u pravcu Beograda. Z. Dojić
