Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobna zubobolja
BEOGRAD - U Drugom opštinskom sudu juče je počelo suđenje petorici lekara, optuženih za nesavesno lečenje pacijenta Zorana Novakovića (26) iz Beograda, koji je preminuo 30. marta 2003. godine od sepse nastupile usled nezalečene zubobolje. Pretres je, međutim, odložen za 12. jun, na predlog branilaca koji su tražili izuzeće ključnog veštaka u ovom postupku, profesora Stomatološkog fakulteta dr Zorana Stajčića zbog sumnje u njegovu nepristrasnost pošto je u sudskom sporu sa jednim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << od okrivljenih.
Zid ćutanja
Ipak, zahvaljujući upornoj borbi porodice Novaković, posle punih šest godina, na optuženičkoj klupi su se našli lekari Maksilofacijalne hirurgije Kliničkog centra Srbije Milan Romić, Vladimir Sinobad, Ivan Sjerobabin i Miroslav Vukadinović, kao i grudni hirurg na Urgentnom centru Ibrahimi Keramatolah. Optužnica ih tereti za teško delo protiv zdravlja ljudi, s obzirom na to da prema Novakoviću, koji se prvi put obratio za pomoć 23. marta 2003. godine sa otokom zuba i vrata, nisu primenili adekvatnu terapiju zbog čega je preminuo nedelju dana kasnije u teškim mukama. Naknadno je, da ironija bude veća, kao uzrok smrti navedena perforacija želuca!
Zoranova majka Marija i sestra Dragana nijednog trenutka nisu posustale u potrazi za istinom, iako suočene sa neshvatljivim „nerazumevanjem“ nadležnih.
- Moj sin već šest godine trune u zemlji, a do danas još uvek nije utvrđeno ko je odgovoran za to! Lekari koji su dozvolili da Zoranu otok ispod zuba pređe u sepsu sve to vreme rade na Maksilofacijalnoj hirurgiji. Iako smo se bezbroj puta obraćali Ministarstvu zdravlja i istražnim organima dostavili brdo dokaza, mahom smo nailazili na zid ćutanja - kroz suze priča majka Marija Novaković.
Prema rečima sestre Dragane, Zoranu se otok pojavio 19. marta, a dan kasnije je već zahvatio ceo podvaljak. Lekar iz Doma zdravlja „Mažestik“ najpre mu je prepisao injekcije, ali kada one ni posle tri dana nisu delovale, uputio ga je na Maksilofacijalnu hirurgiju. Tamo su ga kao „hitan slučaj“ primili tek 24. marta.
Pomoć kasno stigla
- Zoran tada već nije mogao da guta ni vodu, niti da pomera glavu, jer se otok spustio na ceo vrat. Sve vreme je imao izuzetno visoku temperaturu. Na hirurgiji su mu, da bi gnoj iscurio, napravili sitne otvore, takozvane incizije. Međutim, otok je i dalje nastavio da se širi. Stalno je primao infuziju i injekcije, jer temperatura drugačije nije mogla da se „skine“. Zub ispod kojeg je otok krenuo ni tada niko nije dirao. Bilo mu je sve gore, ali se ništa nije preduzimalo. Tek 28. marta, znači četiri dana kasnije, lekari prvi put pominju vađenje zuba. Sutradan saznajemo da je dobio sepsu i da je u kritičnom stanju. Sa Maksilofacijalne su ga 30. marta prebacili na Infektivnu kliniku, gde je i umro, jer srce više nije moglo da izdrži - sa ogorčenjem se priseća Dragana.
