Izvor: S media, 29.Avg.2010, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ubio Boška Buhu?
Ubistvo policijskog generala Boška Buhe samo je jedno u nizu nerasvetljenih likvidacija. Jedna od poslednjih izjava u vezi sa Buhinim ubistvom pripisuje se Sretku Kaliniću koji je, navodno, hrvatskoj policiji rekao da on nema nikakve veze sa tom likvidacijom.
Ubistvo policijskog generala Boška Buhe samo je jedno u nizu nerasvetljenih likvidacija za poslednjih 20 godina. Prvi proces koji je pred Sudskim većem Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala (Specijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sud) vođen po njegovom osnivanju završen je oslobađajućom presudom koja je otvorila pitanje: ko je zapravo ubio Boška Buhu? Prvooptuženi Željko Maksimović Maka do danas je u bekstvu.
Policajac od karijere
Boško Buha rođen je 1959. godine u Virovitici, završio je Fakultet narodne odbrane u Zagrebu i neko vreme radio u rodnom gradu.U Srbiju se doselio 1991. godine, postaje načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu a 1998, godine postavljen je za komandanta Brigade policije SUP-a Beograd. Na toj funkciji bio je i za vreme rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine kada je i ranjen.
Posle petooktobarskih promena, 6. februara 2001. godine imenovan je za načelnika SUP-a Beograd, 1. juna iste godine unapređen je u čin general-majora a u decembru postaje savetnik potom i pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti Sretena Lukića.
Krajem 2001. godine, u intervjuu za jedan nedeljnik Buha je rekao da „mafija pokušava neke policajce da uvuče u podzemlje i da se dodvori pojedinim funkcionerima DOS-a... mafijaši koji su dobro radili za vreme Miloševićevog režima pokušavaju da pretrče u tabor DOS-a, nude usluge, novac, i čine sve da dobiju patronat za nove poslove... ukoliko policajci i političari odbiju takvu vrstu saradnje, mafija inscenira skandal posle koga se zahteva smena ministra policije“.
Boško Buha, u to vreme pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti, ubijen je 10. juna 2002. godine dva sata i 40 minuta posle ponoći na platou kod hotela „Jugoslavija“. Za njegovo ubistvo optuženi su Željko Maksimović Maka, Nikola Maljković, Slobodan Kostovski, Vladimir Jakšić Karlos i Dragan Ilić Limar.
Nekoliko sato po ubistvu, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović oformio je tim stručnjaka iz UBPOK-a, Kriminalističe policije i Resora javne bezbednosti. Operacija „Vihor“ imala je ministrovu podršku i u čuvenoj rečenici: „Prevrnućemo i nebo i zemlju da pronađemo Buhine ubice“. Prevrtani su, petorica su optužena ali sud je mislio drugaćije. „Vihor“ je imao snagu razvigorca.
Mistika nadvijena nad Buhinim ubistvom nije isplivala posle oslobađajuće presude, ona je sve vreme trajanja procesa lebdela nad njim. Teško bi se moglo konstatovati da su čak i oni koji su vodili istragu i okončali je optužnicom sa sigurnošću mogli da kažu – Buhu su ubili Maka i grupa.
Tome u prilog stoje i svedočenja na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, među kojima je i iskaz Aleksandra Simovića koji je rekao da je Buhino ubistvo organizovao šef zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i da su u njemu učestvovali svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi i Mile Luković Kum, ubijen u Meljaku 27. marta 2003. godine. Simović je tada izjavio da je Spasojević znao da Maka, koji je u vreme ubistva bio u bekstvu, namerava da ubije Buhu i da je to iskoristio namestivši mu ubistvo preko svedoka Slobodana Resimića.
Resimić, poznat i kao Sloba Talijan, u svom svedočenju najpre je optužio Maksimovića i ostale ali je potom Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala dostavio dopis u kome tvrdi da je bio primoran da lažno optuži Maksimovića. Resimića je, prema njegovim tvrdnjama, ucenjivao Spasojević preteći mu likvidacijom porodice.
Prema navodima Resimićevog pokajanja za davanje lažnog iskaza, Spasojević ga je sklonio u jedan stan jer su mu na tragu bili Maksimovićevi ljudi. U tom „šteku“ posećivali su ga Spasojević i osuđeni bivši inspektor SUP-a Beograd Slobodan Pažin. Spasojević mu je pretio otmicom deteta pa je Resimić morao da vodi Dušana Krsmanovića da mu pokaže sina kako članovi klana ne bi napravili grešku i oteli pogrešno dete.
U priči o ubistvu Boška Buhe pojavio se i izvesni N. B. bivši osuđenik u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. I on je tvrdio da Maka nije ubio Buhu i da je to „rukopis“ likvidatora zemunskog klana Sretka Kalinića.
Da je Buhino ubistvo delo zemunskog zločinačkog udruženja upućivala su i saznanja da su Dragana Ilića Limara, u šupi u nekoj šumi „isleđivali“ Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević Šiptar. Ilić je pod batinama, a tuklo se i lopatom, priznao ubistvo dok je Spasojević „priznanje“ beležio kamerom. Odakle Legiji i Šiptaru ingerencije za obavljanje policijskog posla? Za čije interese su iznuđivali priznanje? Da nisu možda zadatak obavljali po mesnoj nadležnosti s obzirom da je Buha ubijen na nevidljivoj granici Novi Beograd – Zemun!?
Jedna od poslednjih izjava u vezi sa Buhinim ubistvom pripisuje se nesrećnom Sretku Kaliniću koji je, navodno, hrvatskoj policiji rekao da on nema nikakve veze sa tom likvidacijom. Sve zaklinjući se u sebe i zemunski klan. S obzirom na kredibilitet onog ko se zaklinje i kredibilitet odavno nepostojećeg zločinačkog udruženja, da mu verujemo. Obnovljena istraga bi mogla da utvrdi da li je i u tom ubistvu učestvovao neko iz zemunskog klana. Možda Sretko, mučenik, i nema nikakve dodirne tačke sa ubijenim generalom. U žrtvu se uvek puca sa pristojnog odstojanja.
Dejan St. Jeremić
