Izvor: S media, 01.Nov.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Zoran Janjušević: Specijalni savetnik u svim vremenima
Zbog zloupotrebe službenog položaja, jutros je u Beogradu uhapšen Zoran Janjušević (49), potvrdio je premijer i ministar policije Ivica Dačić.
Zajedno sa Janjuševićem, slobode je lišen i Pavle Miljković, koji se sumnjiči da je od 2004. do 2010.godine davao naloge finansijskoj službi „Kargo logističkog centra brodogradilišta Beograd“ da odobrava plaćanja na teret ovog preduzeća za radove koji su izvršeni na kući u Tolstojevoj ulici broj sedam, čiji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je vlasnik Janjušević. Time je, izjavio je ministar Dačić, pomenutom preduzeću napravljena šteta od 800.000 evra. Opširnije OVDE
Od bezbednjaka do biznismena
Ime Zorana Janjuševića nije nepoznato srpskoj javnosti. Od 2001.godine bio je savetnik u Vladi tadašnjeg premijera dr Zorana Đinđića. Pre toga radio je kao pripravnik u „Energoinvestovom“ institutu, potom je postao zastupnik američke firme „Motorola“, a u vreme raspada Jugoslavije radio je u Službi bezbednosti „s’ one strane Drine“. Kad je, kako kaže, video da to ne ide onako kako je on razmišljao da bi trebalo da izgleda, napustio je Službu i 1993.došao u Beograd. Janjuševiću su pojedini spočitavali da je radio kao šofer u Službi, ali se on nije obazirao na te komentare.
- Čim sam došao u Beograd, posvetio sam se biznisu, osnovao sam kompaniju koja je nesrećnim slučajem ugašena početkom 2004. godine – ispričao je Zoran Janjušević u jednom od malobrojnih intervjua datog srpskim medijima. – Nisam mogao da opstanem od kojekakvih pritisaka. Imao sam firmu koja se bavila remontom brodova za ratnu mornaricu i otprilike po pet-šest meseci godišnje sam boravio u Tivtu, u remontnom zavodu u ratnoj mornarici s jednom ekipom inženjera, gde sam radio potpuno identičan posao.
„Došao sam u Vladu na poziv Đinđićeve sekretarice“
Savetnik premijera Zorana Điniđića postao je, kaže, sasvim slučajno:
- Od premijera Đinđića sam 15. marta 2001. dobio rešenje da sam specijalni savetnik za privredu. Nisam bio zaposlen u Vladi Srbije, od mene niko nije tražio da prekinem rad bilo čega. Zoran Đinđić je znao da imam svoje privatne firme i da imam veliko iskustvo u privredi i zato me je i pozvao da pomognem u svemu tome, zato što je tada pri formiranju kabineta tražio sposobne ljude koji mogu da mu pomognu u rešavanju privrednih situacija. Potpuno slučajno, na poziv Đinđićeve sekretarice sam došao u Vladu, a upoznali smo se na jednoj slavi. U to vreme je bio neki štrajk u tom Brodogradilištu i on je meni rekao: ’Pa, ti se baviš time.’ Ali ja nisam mogao u tom trenutku da mu objašnjavam da to nema veze s mojom delatnošću, ja sam se bavio elektronikom i automatikom, a ovi ljudi su pravili brodove od čelika. Znači, nije bilo nikakvog sukoba interesa, na kraju krajeva, ja sam godinu dana bio savetnik za privredu, a nisam bio zaposlen u Vladi – tvrdio je Janjušević.
Nedugo zatim, postao je savetnik za bezbednost premijera Đinđića. Bio je na toj funkciji i u vreme kada je na Đinđića izvršen atentat.
Veze sa Nemanjom Kolesarom
Šira javnost upoznala je Zorana Janjuševića 2004. kroz aferu „Janjušević-Kolesar“, u vezi privatizacije cementare „Novi Popovac“ pre 11 godina. Privatizacija je proglašena sumnjivom, istraga je trajala šest godina, i bila je to prva afera u koju su bili umešani visoki funkcioneri DOS-ove Vlade.
Janjušević je, zajedno sa Nemanjom Kolesarom (tadašnjim predsednikom Upravnog odbora cementare), Darkom Križanom i Miroljubom Jakovljevićem, osumnjičen da je učestvovao u nameštanju tendera u korist preduzeća „Brajtenburger“. Ova firma je, kako je stajalo u opptužnici, posle kupovine „Novog Popovca“ uplatila 2, 9 milina dolara na račun firme „Majron sejls LTD“ sa Sejšela, čiji je vlasnik Zoran Janjušević. Nedugo zatim, novac sa ovog računa prebačen je na račune Kolesara, Križana i Jakovljevića. Kolesar je kupio stan, za koji će tvrditi da je novac pozajmio od Janjuševića. Posle šestogodišnjeg procesa, koji je medijski otvorio Mlađan Dinkić, Viši sud u Beogradu obustavio je istragu. Razlog – nedostatak dokaza.
- Đinđić me je uputio na Kolesara, ja nisam poznavao tog čoveka – tvrdio je Janjušević. - Uputio me je na Kolesara da mu pomognem, u tu čuvenu kancelariju 50, gde su se nalazili ogromni predmeti i zahtevi raznih privrednih organizacija iz Srbije za sastanke. Radio sam s Kolesarom, danonoćno. On je imao svoje privatne probleme i meni je bilo jednostavno neugodno da gledam te njegove privatne probleme. Jednom prilikom sam razgovarao s njegovim ocem koji je garantovao da će vratiti novac, da on ne bi više bio podstanar, da reši svoje stambeno pitanje. Splet okolnosti je da je Nemanja to izneo ušeprtljano, ne znam kako drugačije da kažem, jer zašto bih ja imao problem da nekome pozajmim novac? Zajam je zakonski!
„Imam pare i ne stidim se toga“
Janjušević je tvrdio da ljudi o njemu imaju pogrešnu predstavu.
- Nikada nisam bio politički angažovan. Antagonizmi koji su nastajali prema meni su nastajali zbog toga što sam ja svoj posao radio korektno i što nisam izlazio u susret raznim zahtevima koji nisu bili u okviru zakona – govorio je Đinđićev savetnik.
Nije se ustručavao da kaže da je bogat:
- Nemam problem da kažem da imam novca, ja taj novac nisam, na kraju krajeva, zaradio nepošteno. Ja sam svoj novac zaradio pošteno i pristojno živim. Možda je to problem sada u ovom trenutku u Srbiji, kada ljudi loše žive, kad je problem da nekom kažete. Ja nisam došao u Vladu Srbije da bih zaradio, da bih radio za platu i da bih izašao sa uvećanim bogatstvom ili nekim pristojnim životom ili da tražim stan. Ne, ja sam godinu dana radio bez plate u Vladi. Odlazio na svoj posao pre podne, posle podne dolazio u Vladu...
Bio je uz Zorana Đinđića i 12. marta 2003. godine, kada je u dvorištu zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj izvršen atentat na Đinđića. Prema vlastitom priznanju, uneo je ranjenog Đinđića u automobil, ne bi li pomogao da ranjeni premijer što pre stigne do Urgentnog centra.
Posle Đinđićeve smrti povukao se iz javnog života. Janjuševićevo ime lagano je tonulo u zaborav, sve do jutros. Da li će opet duže vreme biti u žiži javnosti, pokazaće rezultati rada Tužilaštva i policije.
S media
Foto: Printscreen YouTube
.jpg)
