Izvor: Politika, 25.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko ima pravo da prisluškuje
Tonski snimak razgovora Zorana Lilića i Žarka Obradovića o pravljenju vlade vratio na dnevni red ulogu tajnih centara moći u srpskoj politici
Još je neizvesno da li će tužilaštvo reagovati povodom objavljenog transkripta razgovora Žarka Obradovića, zamenika predsednika SPS-a, i Zorana Lilića, bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, vođenog u Lilićevom stanu pre nekoliko dana. Goran Ilić, profesor krivično-procesnog prava kaže za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi prvo trebalo utvrditi autentičnost razgovora, a zatim i da li je on sniman neovlašćeno od strane službene osobe u obavljanju službe.
– Zakon je propisao da javni tužilac reaguje po službenoj dužnosti, kada je neovlašćeno snimanje i prisluškivanje učinilo službeno lice u vršenju službe. Za to je potrebno da budu ispunjena dva uslova, da je snimak autentičan i da je snimanje bilo neovlašćenood strane službene osobe u vršenju službe. Kazna za ovo krivično delo je od šest meseci do pet godina zatvora – objašnjava Ilić.
Pored toga, Ilić kaže da je zakonom izričito propisanoda sepo privatnoj tužbi goni bilo ko drugi ko neovlašćeno sluša i snima.
– Podrazumeva se da krivičnog dela nema ukoliko su se oni uzajamno snimali – ocenjuje Ilić.
List „Kurir” je u nekoliko nastavka objavio transkript (a u internet-izdanju i tonski snimak) razgovora Obradovićai Lilića, u kojem Obradović najavljuje mogućnost da po dva odbornika Nove Srbije i Partije ujedinjenih penzionera ne glasaju za izbor Aleksandra Vučića za gradonačelnika Beograda, posle čega bi bila formirana druga većina u gradskoj skupštini. Drugi mogući scenario koji Obradović pominje jeste da već dogovorena koalicija radikala, „narodnjaka” i socijalista bude na vlasti nekoliko meseci, a posle toga bi gradsku vlast napravili DS i SPS. Ukoliko je snimak koji je „Kurir” objavio autentičan, to automatski otvara pitanje da li su se u pregovore o vladi umešale i tajne službe.
Ko i zašto, kao i po čijem nalogu u Srbiji može da bude prisluškivan i praćen detaljno je precizirano odredbamadomaćeg Zakonika o krivičnom postupku. Prema članu 146. prisluškivanje je podvedeno pod „posebne dokazne radnje” i označeno je kao „tajni zvučni i optički nadzor osumnjičenog”. Naredbu o primeni ove mere može izdati isključivo istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca. U naredbi moraju da budu navedeni svi podaci o osobi i zbog čega se protiv nje primenjuju ove mere. Prisluškivanje i snimanje može da traje najduže tri meseca, a „zbog važnih razloga može da bude produženo za još tri meseca”.
Prisluškivanje i snimanje se može primeniti prema osobi za koju se pretpostavlja da je učinila krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, čovečnosti i međunarodnogprava, prema osumnjičenom za organizovani kriminal, ubistvo, serijsko silovanje, razbojništvo, falsifikovanje i pranje novca, poresku utaju, neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja, ucenu, iznudu i otmicu.
Ove mere mogu da se odrede i kada posebne okolnosti ukazuju da se priprema neko od prethodno navedenih krivičnih dela, a činjenice ukazuju da se ono ne bi moglo sprečiti na drugi način.
Naredbu istražnog sudije o prisluškivanju izvršavaju policija i Bezbednosno-informativna agencija. Poštanska, telegrafska i ostala preduzećaregistrovana za prenošenje informacija su dužna da policiji i BIA omoguće izvršenje prisluškivanja. Snimanje može da seobavlja u stanovima, drugim prostorijama, kao i na otvorenim površinama, što podrazumeva i tajni ulazak i postavljanje prislušnih uređaja.
Postavlja se pitanje da li će ovaj slučaj tajnog prisluškivanja i objavljivanja javnosti snimaka razgovora imati ozbiljne posledice kao što se to svojevremeno dogodilo posle izbijanja afere „Levinski”. Javnost je za aferu saznala nakon objavljivanja snimaka telefonskih razgovora između Monike Levinski, svojevremene stažistkinje u Beloj kući, koja se ispovedala „prijateljici” LindiTrip, sekretarici u Beloj kući. Ona je ustupila snimke novinarima. Zbog snimaka ovih „vrućih razgovora” između dve drugarice, predsednik SAD-a „izveden” je pred porotnike ali pokušaj njegovog opoziva nije uspeo.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 26/06/2008.]
