Izvor: Politika, 02.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klon hard-diska kao dokaz
Prvi srpski sajber šerif Lidija Komlen-Nikolić "isteruje" pirateriju i kompjuterske prevare na sud
Osnivanjem Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Srbija je postala jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja na ovaj način počinje da se bori protiv kompjuterskog kriminala.
Prvog specijalnog tužioca za ovu oblast Lidiju Komlen-Nikolić na internet forumima već nazivaju prvim "srpskim sajber šerifom".
U intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za naš list, ona kaže da je očekuje obiman i veoma zahtevan posao.
• Kada govorimo o sajber kriminalu, o kojim krivičnim delima je reč?
– U ovom tužilaštvu trenutno ima oko pedesetak predmeta, od čega se oko 90 odsto odnosi na pirateriju, a preostalih deset odsto uglavnom na kompjutersku prevaru. Kompjuterska prevara podrazumeva da osoba koristeći kompjuter na određeni sajt postavi lažne podatke i navede ljude da nešto učine ili ne učine na štetu svoje imovine. U oblast sajber kriminala spadaju kompjuterska sabotaža, pravljenje i unošenje kompjuterskih virusa, kao i neovlašćen pristup zaštićenom računaru. Trenutno nemamo nadležnost za dečju pornografija preko interneta i falsifikovanje platnih kartica, ali sarađujemo sa kolegama koji rade na tim predmetima.
• Koliko je u Srbiji zastupljen sajber kriminal?
– Do sada nije rađena nijedna relevantna studija o tome. Moj cilj jeste da uspostavim takozvanu centralizaciju podataka, da na jedno mesto stižu informacije iz policije i tužilaštava.
• Koliko bi trebalo da poznajete kompjutersku tehnologiju da biste radili posao specijalnog tužioca za sajber kriminal?
– Ljudi obično žive u zabludi i misle da oni koji se bave mojim poslom moraju da budu hakeri. Suština je u tome da poznajete, razumete i da imate kompjutersko znanje, ali je prvenstveno bitno to da budete vrhunski pravnik jer postupate pred sudom. Zakon kaže da sudije i tužioci moraju da imaju potrebna informatička znanja ali ne moram da pišem kompjuterske programe, jer u tom slučaju ne bih sedela u tužilaštvu već bih bila u firmi koja se bavi informacionim tehnologijama. Smatram da čovek na mom mestu mora da bude dobro pravno potkovan da bi tehnički napredak upodobio pravnoj normi. Treba uložiti veliko pravno znanje i na odgovarajući način zastupati predmet pred sudom, jer je cilj svakog tužioca osuđujuća i pravosnažna presuda.
• Da li imamo dovoljno kvalifikovane stručnjake za obračun sa sajber kriminalom?
– Imamo obučene ljude, ali znanja nikad dosta. Tehnologija se jako brzo razvija tako da je neophodno stalno biti u toku i neprekidno se usavršavati i učiti. Obuka je stalno prisutna – u policiji, u tužilaštvu i sudstvu. Već sarađujemo sa Narodnom bankom Srbije i uskoro ćemo organizovati seminare na temu bankarskog poslovanja i zloupotrebe platnih kartica.
• Da li imamo dovoljno stručne veštake za sajber kriminal?
– Jedina ovlašćena institucija za postavljanje veštaka je trenutno Ministarstvo pravde i za sada postoji jedan jedini veštak za IT tehnologiju. Postoji Društvo IT veštaka koje ima vrhunske stručnjake, ali nisu na zvaničnom spisku. Bitno je da sada policija ima odsek za obradu digitalnih dokaza, a takođe i Institut za bezbednost ima potrebnu tehnologiju. Tako veliki deo posla uradimo u fazi pretkrivičnog postupka i onda raspolažemo sa dokazima koji su validni za sud i mogu da se upotrebe u glavnom pretresu.
• Na koji način sarađujete sa policijom?
– Saradnju sa policijom bih mogla ukratko da opišem kao "dvosmernu ulicu" jer je neophodno da usko sarađujemo i razmenjujemo informacije. U okviru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala postoji formalno Odsek za suzbijanje kompjuterskog kriminala. Međutim, Zakon o sajber kriminalu predviđa formiranje posebne službe u okviru MUP-a koja će biti pod mojom ingerencijom i postupaće po mojim nalozima. Za sada imam odličnu saradnju sa delom kriminalističke policije koji trenutno postoji.
• A saradnja sa provajderima Internet usluga?
– Ta saradnja je neophodna, a uskoro će biti potpuno precizirana i formalizovana. Mi smo i ranije sarađivali, jer postoji ogroman broj predmeta koje ne bismo mogli da uradimo da nije bilo razmene informacija sa provajderima. To i njima ide u prilog jer tako korisnicima garantuju bezbednost. Međutim, uvek se nameće pitanje da li će se ljudi osećati kao da ih neko uvek posmatra i kontroliše ako mi ostvarimo određenu vrstu kontrole internet saobraćaja. Mislim da je bolje da se određeni deo internet saobraćaja evidentira, jer od podataka koje imaju isključivo internet provajderi zavisi otkrivanje krivičnog dela, pronalaženje i procesuiranje učinilaca.
• Sa kakvim teškoćama se susrećete prilikom otkrivanja krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala?
– Situacije se razlikuju od slučaja do slučaja, naročito kada je reč o Internetu. Sada postoji mogućnost da neko otvori domen i sajt koji garantuju anonimnost servera i pristupa IP adresi. U tom momentu meni se zatvara svaka dalja istraga. Mnogo takvih sajtova je postavljeno u Kini, Surinamu... Mogu besplatno da se otvore i da se na njih stavi bilo koji sadržaj, a praktično radnja izvršenja nije u našoj zemlji. Upravo zbog toga je važna Konvencija SE o sajber kriminalu jer ona omogućava međunarodnu saradnju.
• Da li se od učinioca krivičnog dela računar obavezno oduzima i kako se izvlače podaci iz njega?
– Računar se oduzima u zavisnosti o kojem krivičnom delu je reč. Podaci iz njega se ne brišu, već se u prisustvu branioca klonira (kopira) hard disk. Znači, ne dira se inicijelni hard disk jer svako njegovo otvaranje i čeprkanje po kompjuteru menja dokaze. Umesto toga, dokazi se prikupljaju na osnovu klona hard-diska. Čak se i samo kloniranje hard-diska radi bez uključivanja kompjutera. Bitno je reći da nismo mi ništa novo izmislili, već smo primenili tehnologiju i iskustvo engleske policije i njihove "Haj tek junit". Oni imaju Priručnik o tome "šta treba uraditi sa računarom a da se ne oštete dokazi.
Kod krivičnih dela koja su počinjena kompjuterom, oni se uvek oduzimaju po okončanju suđenja ako je osuđujuća presuda pravnosnažna, a ako nije oni se vraćaju vlasniku.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 02.04.2007.]
