Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kleveta – krivično delo ili prekršaj?
Ako se čast i ugled ne štite dovoljno efikasno, oklevetani ljudi mogu da „uzmu zakon u svoje ruke”, kaže dr Milan Škulić
Iako je bilo razmišljanja da kleveta i uvreda ne budu više krivična dela nego prekršaji, one su ipak zadržane u Krivičnom zakoniku. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) odmah je izrazilo protest zbog odluke radne grupe Ministarstva pravde da odustane od dekriminalizacije klevete i uvrede.
„Zadržavanje ovih odredaba u Krivičnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakonu i sama mogućnost da novinari zbog svog rada mogu da završe u zatvoru, predstavlja snaženje mehanizma represije nad medijima”, navodi se u saopštenju NUNS-a.
Radna grupa Ministarstva pravde završila je rad na izmenama Krivičnog zakonika Srbije (KZS), koji predviđa da svako ko se u novinarskom poslu bude pridruživao „principa novinarske pažnje” ne može biti oglašen krivim za klevetu i uvredu, izjavio juče na okruglom stolu Udruženja novinara Srbije (UNS) državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić.
„Dogovorili smo se da u članu 170. uvedemo novi osnov za isključenje protivpravnosti, a to je da se neće kazniti za krivično delo klevete učinilac koji je u izvršenju novinarskog poziva postupao u skladu sa načelom obavezne novinarske pažnje”, precizirao je Nikolić. On je kazao da je to dogovoreno na radnoj grupi kako bi se novinarima omogućilo da rade samostalno, slobodno, nezavisno i bez cenzure i straha od krivične odgovornosti.
„Time će biti prevaziđena velika provalija”, rekao je Nikolić na tribini koje je Udruženje novinara Srbije organizovalo na temu dekriminalizacije klevete i ukidanju člana 336 a Krivičnog zakonika.
Uz objašnjenje da nije baš jednostavno ukinuti krivično delo klevete i uvrede, Nikolić je naveo da to ministarstvo ozbiljno razmišlja kako da prevaziđe to krivično delo, a da predložene izmene predstavljaju ogroman korak napred u tom pravcu.
On je rekao da se predstojeće izmene Krivičnog zakonika Srbije odnose samo na ono što je „najhitnije”, a što se tiče zahteva za „dekriminalizaciju krivičnog dela klevete i uvrede”, kazao je da ga lično vređa što od Srbije to traže one zemlje koje to ni same nisu učinile.
– Često se u javnosti iznosi kritika, posebno od medija, zašto Srbija ne prihvata „evropske standarde” i ukine klevetu kao krivično delo. To skoro postaje svojevrsna „mantra” naših brojnih „evropejaca”. Međutim, ako pogledamo uporedno krivično pravo, mogli bismo da zaključimo da je dekrimanilizacija klevete zapravo „gruzijsko-moldavsko-bosansko-crnogorski standard”, jer su to jedine države u Evropi, ako je Gruzija uopšte u Evropi, koje su dekriminalizovale klevetu – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Stav je većine pravnika krivičara da kleveta ostane u Krivičnom zakoniku, ali da je neophodno istovremeno zaštititi i slobodu govora i javnog izražavanja.
– Kada je reč o medijima, treba voditi računa i o tome da li informacije koje novinar plasira potiču izvorno od njega ili on samo prenosi stav nekog svog sagovornika. Tu treba tražiti neki način da se novinari rasterete i ne gone krivično kada prosto informišu javnost tako što korektno prenose ono što je neko rekao – kaže naš sagovornik.
Često se navodi jedan pravni stav suda u Strazburu o zaštiti časti i ugleda javnih ličnosti, a posebno državnih funkcionera i političara. Sud smatra da oni moraju imati znatno viši „prag tolerancije” u odnosu na obične građane.
– Smatram da javna ličnost mora podneti veće interesovanje medija i javnosti, ali ni tu ne treba preterivati i ne treba takav stav suda u Strazburu poistovetiti sa mogućnošću slobodnog vređanja i klevetanja tih ljudi. Jer, ako već oni moraju da podnose nešto više napada na čast i ugled, to svakako ne može da se odnosi na članove njihove porodice, a naročito ne na maloletnu decu – kaže profesor Škulić.
Kod nas je promenama Krivičnog zakonika iz 2006. godine propisana samo novčana kazna za klevetu, pa i za njene najteže oblike. Tada je praktično ukinuta zatvorska kazna.
– Velika je zabluda da se čast čoveka može efikasno štititi samo naknadom štete u parničnom postupku. Uostalom, kada bi to bilo tako, onda bi bogati ljudi, koji „ne žale pare”, mogli na miru da kleveću i da rutinski plaćaju naknade štete. Međutim, kada je kleveta propisana kao krivično delo, to ipak za neke situacije predstavlja ozbiljniju garanciju da se kleveta neće olako izreći. Jer, osuđeni za klevetu vode se u kaznenoj evidenciji kao osuđivane osobe – objašnjava profesor.
Ipak, ukoliko osuđeni ne može da plati novčanu kaznu, može je „zameniti” za kaznu zatvora, tako da „nije svejedno” da li će kleveta biti dekriminalizovana ili ne.
– Osim toga, kada se čast ne štiti na dovoljno efikasan način, ljudi koji su žestoko oklevetani, a nemaju način da dobiju odgovarajuću satisfakciju za to, mogu doći u iskušenje da „uzmu zakon u svoje ruke” i tešku klevetu „speru” na drastičniji način. Davno je rečeno da „iako jezik kosti nema, on ponekad kosti lomi” i to je istina – ističe dr Škulić.
----------------------------------------------
Oprezno sa zaštitom javne reči
Prema novom tekstu Krivičnog zakonika, ukoliko je krivično delo klevete učinjeno preko štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima, učinilac može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara.
– Država Srbija ima legitimno pravo da izvrši dekriminalizaciju klevete, nezavisno od toga što je ona u većini evropskih država propisana kao krivično delo. Postoji i dalje mogućnost da kleveta bude propisana kao prekršaj. Ako se želi zaštita javne reči, treba biti oprezan, a novinari mogu biti zaštićeni u slučajevima kada samo prenose tuđe stanove – kaže dr Milan Škulić.
----------------------------------------------
Hrvatska: Uvela pa vratila
U većini evropskih država kleveta predstavlja krivično delo koje je, na primer u Nemačkoj. zaprećeno i kaznom zatvora. Pri tom, naglašava profesor Škulić, tamo nikome ne pada na pamet da ukida takvo krivično delo.
Zanimljiv je primer Hrvatske koja je nedavno dekriminalizovala klevetu, a onda kada je primećeno da je to prouzrokovalo štetne posledice, ponovo uvela odgovarajuće krivično delo pod nazivom „sramoćenje” koje predstavlja varijantu klevete.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 06.11.2012.
