Izvor: Blic, 28.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kidnaperi se još nisu oglasili
Kidnaperi se još nisu oglasili
BEOGRAD - Ni posle četiri dana od otmice, Milija Babović, suvlasnik preduzeća 'Verano motors', nije oslobođen, a predstavnici policije, članovi porodice i zaposleni u njegovom preduzeću ne žele da saopšte nikakve detalje, pa ni da potvrde da li su otmičari tražili novac.
Beogradska policija je potvrdila otmicu i saopštila da je preduzela sve 'neophodne mere kako bi pronašla Babovića', a da podatke o slučaju ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da saopšti u interesu istrage.
Informaciju o navodnom zahtevu za isplatu 10 miliona maraka za njegovo puštanje juče nije bilo moguće proveriti, jer niko hteo da odgovori na pitanje da li su i kakvi zahtevi postavljeni za Babovićevo oslobađanje, ali se nezvanično, iz krugova bliskih ovom biznismenu, moglo čuti da se njegovi otmičari još nisu oglasili.
Kidnapovanje Babovića dogodilo se u nedelju uveče oko 20 sati, na uglu ulica Maksima Gorkog i Južnog bulevara u Beogradu. Napadači naoružani automatskim puškama nasilno su ugurali Babovića u automobil i odvezli se u nepoznatom pravcu. Babović je te večeri bio na rekreaciji u sportskom centru u blizini. Policija je odmah obaveštena i organizovana je potera, ali bez uspeha. Milija Babović je svojevremeno bio blizak s ljudima iz bivšeg režima, ali je prijateljstva uspostavio i sa predstavnicima sadašnje vlasti. Za Babovića kažu da je izuzetno sposoban u svom poslu, što bi trebalo da ilustruje i činjenica da je preko njegovog preduzeća, 'Verano motorsa', MUP Srbije nedavno nabavio 'pežoe' kojima je osavremenio vozni park. Ovim poslom Babović je, kako neki tumače, praktično postao poslovni partner sa Vladom Srbije. Njegovo ime pominjano je i zbog plaćanja ekstraprofita od preko pola miliona maraka, koji je trebalo da plati zbog izgradnje vile. Prema tvrdnjama upućenih, Babović je taj dug izmirio. U javnosti je poznat i kao jedan od sponzora fudbalskih klubova Partizan i OFK Beograd.
Babovićeva otmica je samo jedan u nizu koje su se dogodile u Srbije u poslednjih godinu i po dana. Prva otmica koja je uzbudila javnost odigrala se 24. novembra 2000. godine kada je kidnapovan Stefan, sin Lepe Brene i Slobodana Živojinovića. Stefan je oslobođen, ali nikada nije potvrđena priča da je isplaćeno dva i po milona maraka.
Na udaru otmičara bio je i Duško Krstović iz Golubovca, ali je slučaj dobio epilog na sudu. Zoran Popović osuđen je na šest, njegov brat Goran i Milorad Ristić na šest godina i četiri meseca, dok je Ivica Mijović osuđen na pet godina robije.
Miroslav Mišković, vlasnik holdinga 'Delta M', otet je 9. aprila u Novom Beogradu. Kidnaperi su ga pustili sutradan ujutro jer su im ispunjeni uslovi. Nije saopšteno šta se dogodilo, ni koliki je bio otkup.
Nekoliko dana kasnije otet je Bojan Matijević, sin vlasnika Mesne industrije 'Matijević'. Posle tri dana, kada je plaćeno 980.000 maraka, pušten je na granici sa Albanijom. Ubrzo su uhapšeni otmičari - Ratko Dulović, bivši policajac iz Crne Gore, njegov kolega iz Prijepolja Slavenko Dučić, Predrag Čađenović, bivši vojnik po ugovoru, Miodrag Kršikapa iz Nikšića, Vlastimir Vešković iz Podgorice i Dragomir Živković iz Bukovca. U septembru je oteta Ljiljana Tošić - Jovanović, ćerka 'Ace pekara'. Posle tri dana je puštena jer su se otmičari, saopšteno je, uplašili mera policije. A.A. - Z.D. Nicović: Na udaru će se naći i stranci
- Posle niza otmica imućnih pojedinaca, sledeća faza biće kidnapovanje bogatih stranaca koji dolaze u Srbiju da ulažu novac. Ako se od otmica, ne mogu obezbediti bogati ljudi koji žive ovde, kako će se onda zaštiti direktor neke strane banke ili velike kompanije koji boravi u hotelu. Veliki broj otmica od koje mnoge nisu rešene ostavlja veoma loš utisak o Srbiji u inostranstvu i to će obeshrabriti buduće investitore. Ukoliko organizovani kriminal nastavi da jača, a policija ostane slaba, moguće su čak i otmice predstavnika vlasti radi postizanja nagodbi - kaže za 'Blic' Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i potpredsednik Borda direktora Međunarodne policijske organizacije za borbu protiv droge. Prema Nicoviću, policija, sudstvo i druge državne institucije su u tranziciji, a organizovani kriminal ima novac, svoje ljude koji su bivši policajci ili su dugo vremena proveli na ratištima, pa se u takvim uslovima osećaju bezbedno. Kriminalci, navodi Nicović, imaju jaka uporišta u policiji, pa porodice ne žele da rizikuju živote otetih prijavljujući kidnapovanja.
- Policija je psihološki, tehnički i organizaciono nepripremljena za borbu protiv kidnapera. Njihov posao dodatno otežavaju komplikovani odnosi Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Postoji velika verovatnoća da pojedini kriminalci prave 'izlete' i vraćaju se u svoje države, a njihovo otkrivanje i hapšenje je otežano zbog nesaradnje policija. Ako ne dođe do ozbiljne reforme policije otmice će postati naša najunosnija privredna grana, kao na Filipinima i u Kolumbiji - upozorava Nicović.
