Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Maj.2011, 15:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kepiro: Nisam kriv, spasio sam petoro Novosađana

BUDIMPEŠTA -

Prvi dan suđenja Šandoru Kepiru završen je tako što je optuženi odbacio sve navode iz optužnice i negirao da je bio umešan u ratni zločin tokom novosadske racije 1942. godine kada je ubijeno najmanje 1.200 ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma.

Kepiro je rekao da je u Novi Sad došao dan pre početka racije, odnosno 20. januara 1942. sa naređenjem da se obračunaju sa partizanima koji su napadali mađarsku okupacionu vojsku.

Prema njegovim rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << patrole žandarmerije kojima je on bio nadređeni, nisu bile naoružane kao ni on sam.

Kepiro je rekao da nije ni video da neko nosi oružje, da nije znao ko ga nosi i dodao da se u reonu za koji je on bio nadležan, nisu događala ubistva.

Rekao je da ne zna šta se događalo u delovima grada za koje nije bio nadležan.

Kepiro je naveo da je spasao život petorici Novosađana tako što je sprečio da ih odvedu na obalu Dunava, pošto je znao šta znači odvođenje na novosadsko kupalište Štrand.

Kepiro je pred sudom u Budimpešti rekao da sve što piše u optužnici predstavlja "najobičniju laž".

"Sve za šta sam optužen je laž i zbog toga sam nervozan", rekao je Kepiro.

Odgovarajući na pitanje sudije ko danas brine o njemu s obzirom da ima 97 godina, Kepiro je odgovorio: "Bog".

On je ispričao da se u Mađarsku vratio 1996. godine i da je dobio od mađarske države penziju od nešto manje od 200 evra.

Naveo je i da ima dvoje dece koja žive u Argentini, u državi u kojoj je i on živeo od 1948. godine i čije je državljanstvo takođe stekao.

Kepiro, star 97 godina, u sudnicu je ušao uz pomoć rodbine pošto se veoma teško kreće.

On je sedeo u stolici za optužene i u rukama drži papir na kojem piše: "Ubice, sudite 97-godišnjem starcu".

Pre početka suđenja, ispred zgrade se okupilo nekoliko desetina mladih ljudi koji su na grudima nosili žutu Davidovu zvezdu, kojom su Jevreji bili obeležavani u Evropi tokom nacističkog režima.

Oni su nosili transparente na kojima je pisalo: "Nisi smeo ubijati" i "Kepiro, kako spavaš?".

Suđenju prisustvuje i tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, direktor Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof, predstavnici Skupštine Vojvodine i Skupštine Novog Sada, Jevrejske opštine Novog Sada, kao i porodice žrtava novosadske racije.

Suđenje se nastavlja sutra iznošenjem Kepirove odbrane.

Za suđenje vlada veliko medijsko interesovanje i prisutni su novinari iz Mađarske, Srbije, kao i iz velikih svetskih medija. Prvog dana suđenja biće pročitana optužnica.

Kepiro se tereti da je od 21. do 23. januara 1942. godine učestvovao u Novosadskoj raciji u kojoj su okupacione snage ubile i pod led Dunava bacile najmanje 1.200, a prema najnovijim istraživanjima i više od 4.000 Novosađana.

Kepiro je peti na listi najtraženijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima.

Zbog učešća u raciji bio je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10, odnosno 14 godina, ali ih nikada nije odslužio jer je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu odakle se u Mađarsku vratio pre nekoliko godina.

Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira. Srpsko tužilaštvo u međuvremenu je ustupilo predmet mađarskom pravosuđu, jer je i tužilaštvo te države pokrenulo postupak protiv Kepira.

Kepiro je prošle godine tužio Efraima Zurofa za klevetu, jer ga je Zurof u mađarskim medijima i u javnosti nazvao ratnim zločincem i "moralnim monstrumom holokausta".

Sud je ove sedmice odbacio Kepirovu tužbu.

Vekarić: Kepiro se pravio da ne čuje

Bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (97), optužen za ratni zločin nad Srbima, Jevrejima i Romima u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu, na suđenju je pokušao da se pravi da ne čuje ali je kasnije odustao od te namere, ispričao je zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

"U samoj sudnici, Kepiro je prvo pokušao da simulira da ne čuje, onda je tužilac viknuo Kepirov, a on se okrenuo. Videlo se da simulira. Kasnije je odgovarao, videlo se da prati", ispričao je Tanjugu Vekarić posle završetka današnjeg pretresa.

"Samo naše prisustvo ovde znači podršku jevrejskim žrtvama, jer na taj način prikazujemo jasno antifašističko opredeljenje naše zemlje, kao predstavnici njenih institucija", rekao je Vekarić.

Prema njegovim rečima, slučaj protiv Kepira je rezultat dobre saradnje srpskog tužilaštva sa direktorom Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurofom kao i sa mađarskim pravosudnim organima, kojima je ustupljen predmet protiv Kepira uz obilje dokaznog materijala.

Ukazujući na atmosferu u sudnici, Vekarić je istakao da je dobra saradnja i simbolično prikazana s obzirom da je srpski tužilac Vukčević sedeo neposredno pored tužioca koji je predstavljao mađarsku optužnicu.

On je dodao da će suđenje biti nastavljeno sutra i izrazio očekivanje da bi presuda Kepiru mogla da bude izrečena do 19. maja.

Vekarić je napomenuo da u Budimpešti vlada veliko interesovanje javnosti za taj slučaj, kao i da su se ispred suda mogle videti kako pristalice Kepira, tako i mladi Jevreji sa žutim zvezdama - simbolima holokausta.

Fenomen dugovečnih ratnih zločinaca: Ne muči ih savest

Kepiro je peti na listi odbeglih, a još uvek živih nacista i fašista iz Drugog svetskog rata, koju je sačinio Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima. Kepiro ima 96 godina.

On nije jedini zločinac koji je doživeo duboku starost. Peter Enger, čije je izručenje Srbija tražila od SAD zbog ubistva preko 15.000 civila u logoru "Staro sajmište" umro je 89. godini.

Ivan Demjanjuk kome se sudi u Nemačkoj za ubistvo 28.060 osoba dok je bio čuvar u nacističkom logoru smrti Sobibor u Poljskoj ima 91 godinu, dok Milivoj Ašner, rođen 1913. godine, koji je za vreme NDH bio šef policije u Slavonskoj Požegi, živi kao slobodan građanin u Klagenfurtu jer je Austrija odbila da ga izruči Hrvatskoj pošto se "radi o čoveku koji je nesposoban za suđenje".

I Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova NDH, koji je lično naređivao ubistva Srba, veći deo života proveo je u Kaliforniji. Na njegovo izručivanje se čekalo 20 godina, da bi u Zagrebu 1986. bio osuđen na smrt, ali zbog demencije nije došlo do izvršenja kazne, pa je umro prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. godine u 88. godini.

Veliki broj osvedočenih zločinca doživeo je duboku starost, pa se nameće pitanje kakva je njihova struktura ličnosti kada posle tako stravičnih zločina mogu godinama da nastave mirno da žive. Engleski istoričar Gaj Volters, autor knjige "Lov na zločince", kaže da mnogi od njih zaista nemaju problem sa grižom savesti zato što su mislili da je to što rade ispravno, zato što su jednostavno sprovodili naređenja ili zato što su svi njihovi drugovi radili to isto.

Volters navodi da je ljudski mozak dobar u zaboravljanju i opravdavanju i da zločinci često izgovaraju rečenice poput onih: "Bio je rat, i loše stvari su se dešavale", dok im je najčešći izgovor da su samo izvršavali naređenja.

Psiholozi smatraju da su ratni zločinci često narcisoidne osobe, koje ne samo da su usmerene na sebe, već su prilično ravnodušni i bezosećajni u odnosu na druge ljude.

SPO: Važno je da Kepiro bude suočen sa zločinima

Srpski pokret obnove (SPO) ocenio je danas da je od neprocenjive važnosti da Šandor Kepiro, optužen za učešće u ubistvima Srba, Jevreja i Roma u Novom Sadu 1942. godine, konačno bude suočen sa zločinima za koje je optužen i da ne izmakne ruci pravde.

Portparol SPO Nemanja Starović, koji je prisustvovao početku suđenja Kepirou u Budimpešti, izjavio je da je od neprocenjive važnosti da Kepiro konačno bude suočen sa zločinima, kao što je to bio slučaj sa poglavnikom mađarskih fašista Miklošem Hortijem, zbog činjenice da su pune razmere fašističke "Racije" sprovedene u Šajkaškoj oblasti januara 1942. godine, decenijama skrivane od očiju javnosti.

U saopštenju SPO se navodi da je slučaj Kepiroa aktuelizovan nakon posete tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Draškovića Izraelu 2006. godine, kada je u Centru "Simon Vizental" dobio predmete trojice nacističkih zločinaca iz Drugog svetskog rata - ustaša Milivoja Ašnera i Ive Rojnice, kao i hortijevskog žandarma Šandora Kepiroa.

"Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je procesne radnje u slučaju Šandora Kepiroa, a potom ustupilo predmet mađarskim kolegama", stoji u saopštenju.

Gotovo da niko od njih ne oseća krivicu i većina smatra da su silni ljudi koje su pobili to na neki način i zaslužili. To je logika mržnje, koja isključuje osećanje krivice, pogotovo u grupi istomišljenika.

Psiholozi objašnjavaju dugovečnost žločinaca i nagonom za samoodržanjem. To su dobro organizovane ličnosti koje vode strukturiran i uređen život, često imaju vojničku prošlost, što znači da imaju neku vrstu vojničke samodiscipline.

Na drugom mestu je stanje opreza - oni su stalno "budni" kako bi mogli da se zaštite ako zatreba, što znači da su u stalnom aktivnom odnosu sa okolinom i da stalno prate šta se dešava, da li ih neko prati, da li postoje znaci opasnosti. Ovo stanje budnosti sprečava ih da postanu ravnodušni i nezainteresovani za spoljašnji svet.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...