Izvor: Blic, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne zbog bivšeg režima
Kazne zbog bivšeg režima
BEOGRAD - U Srbiji je sve više sudskih presuda u kojima se država obavezuje da pojedincima isplati novčane nadoknade zbog štete nastale delovanjem državnih organa.
Najbrojniji pojedinci koji tuže državu zahtevajući nadoknadu štete jesu izbeglice iz Hrvatske, koje je policija po dolasku u Srbiju hapsila i slala u rat. Prema podacima Đorđija Vukovića, advokata u Fondu za humanitarno pravo, dosad je 650 prisilno mobilisanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbeglica i 65 rođaka nastradalih tužilo državu u ukupno 115 tužbi. Završeno je 13 postupaka i oni su dobili novčane nadoknade.
- To su ljudi koji su prisilno izvučeni iz izbegličkih kolona, uhapšeni i poslati u kamp za obuku u Erdutu, što je suprotno međunarodnim konvencijama. Tamo su prošli veoma tešku obuku a zatim su svi išli na prvu liniju fronta. Neki od njih su prošli pravu torturu na obuci, neki su zarobljeni, ranjeni ili čak ubijeni. Sada oni, ili rođaci poginulih, tuže državu i traže nadoknadu štete. Vrhovni sud Srbije je prvobitno, u maju prošle godine zauzeo stav da država odgovara za posledice koje su nastale samo do granice SRJ, ali je u oktobru taj stav promenjen i oni su počeli da dobijaju presude s novčanim naknadama - objašnjava Vuković. Nadoknade koje su dosuđene prisilno mobilisanim izbeglicama su, prema Vukoviću, uvredljivo niske. Ne postoji opšti stav koliki bi približno trebalo da bude iznos i o tome se odlučuje od slučaja do slučaja.
- Nadoknade su od 20.000 do 100.000 dinara, što je neprihvatljivo malo, s obzirom na to šta su sve ti ljudi preživeli zbog nezakonitog hapšenja i mobilizacije. Supruga i dvoje dece prisilno mobilisanog čoveka koji je poginuo na ratištu dobili su nedavno u Prvom opštinskom sudu u Beogradu svi po 150.000 dinara. Smatramo da bi iznos od 400.000 dinara bio prihvatljiv, ali sudovi obično dosuđuju samo 20 odsto onoga što tužioci traže - kaže Vuković.
Druga velika grupa koja kroz tužbe zahteva novčane nadoknade jesu 'otporaši' koje je policija neosnovano hapsila, otvarala im kriminalne dosijee, maltretirala i batinala tokom poslednjih godina Miloševićevog režima. Oko 90 članova 'Otpora' dosad je preko FHP podnelo 60 tužbi zbog povrede slobode, prava i ugleda, a u deset slučajeva presude su izvršene i oni su dobili novac.
- Dosuđeni iznosi 'otporašima' su od 30.000 do 50.000 dinara. U jednom slučaju dodeljena je nadoknada od 150.000 dinara. Ovi iznosi su, u odnosu na izbeglice, primereniji, jer su 'otporaši' nezakonito provodili u policiji od dva do 12 sati. Tužioci obično traže milionske nadoknade, ali to je zbog privlačenja pažnje javnosti - kaže Vuković. Osim prisilno mobilisanih izbeglica i maltretiranih 'otporaša', od države Srbije nadoknadu zahtevaju i građani koji su oštećeni nezakonitim postupanjem državnih organa, uglavnom policije. Da bi građanin dobio novčanu nadoknadu, najpre se mora utvrditi krivična odgovornost državnih službenika, a zatim se vodi parnica za obeštećenje.
- U ovoj grupi najčešće se radi o neovlašćenom držanju u pritvoru, zlostavljanju u službi, ili nanošenju lakih i teških telesnih povreda, a najčešći počinioci su policajci. Do sada je, po ovom osnovu, doneta samo jedna presuda za nadoknadu štete. Maloletni Jovan Modić dobio je 100.000 dinara za pretrpljeni strah kada su policajci na smrt pretukli njegovog strica, a ti policajci su osuđeni na kaznu zatvoru. Sudovi su ranije otezali postupak razvlačenjem ročišta, kazne za policajce su bile uslovne, a samo u retkim slučajevima bilo je kazni zatvora. Zbog toga su ljudi smatrali da je uzaludno suditi se s državom. Veliki broj Albanaca je tokom 1999. godine uhapšen i bez ikakvog osnova držan u pritvoru. Za 40 Albanaca podneli smo zahtev Ministarstvu pravde za nadoknadu štete, ali pošto nismo dobili odgovor, moraćemo na sud. Osim toga, preko Fonda je podneto još osam tužbi zbog neosnovanog držanja u pritvoru - objasnio je Vuković.
Najčešći razlog zbog koga država mora da isplati novčane nadoknade građanima je, prema Vukoviću, neznanje službenika koji sprovode zakone, zatim sledi nepoznavanje ljudskih prava, a ima i pojedinačnih stavova tipa: 'Ja sam vlast i gazda', ili uverenja da kao državni činovnici neće biti gonjeni zbog prestupa. U prethodnom režimu postojala je i izvesna sinhronizovanost u vršenju pritiska na 'otporaše' i prisilnoj mobilizaciji izbeglica.
- Uprkos promeni vlasti, smenama nekih predsednika sudova i načelnika policija, građani se u svakodnevnom životu i dalje sreću sa istim sudijama i policajcima. Država, ako želi da se zaštiti od tužbi za nadoknadu štete, mora da obuči svoje službenike kako da sprovode zakone a da ih ne krše i mora građanima da približi njihova prava - tvrdi Vuković. Z. Dojić
